Пре седамдесет година хидроелектрана у Овчар Бањи произвела је прве киловате. Овај значајан електроенергетски објекат је по много чему јединствен у нашој земљи. То је била прва хидроелектрана у систему „Електросрбије“ изграђена након Другог светског рата, а и прва која је потпуно обновљена. Радови су трајали од 2008. до 2010. године и тада је уграђена потпуно нова електромашинска опрема.
Тим поводом је данас у сали ХЕ „Овчар Бања“ одржана конференција за новинаре.
– Имамо разлога да будемо поносни на све учињено у протеклих 70 година, а остварени резултати нас обавезују да наставимо са њеним одржавањем, како би је употребљиву оставили наредним поколењима. Прошла, 2023. година, била је успешна из неколико разлога. Остварена је највећа производња електричне енергије у последњих осам година, а два пута је постигнута рекордна производња на дневном нивоу од њеног пуштања у рад – подестио је Петар Домановић, директор Хидроелектране „Електроморава“.
Овом приликом Домановић је изнео шта би требало урадити у предстојећем периоду како би се постигла боља искоришћеност ове хидроелектране.
– Урађен је пројекат надвишења коте језера у Овчар Бањи. Њеним повећањем обезбедићемо већи притисак, а то ће довести до веће производње. Неопходно је поново га проучити и ако је потребно унети одређене измене. Такође се надам ремонту далековода дугог 30 километара од Овчар Бање до Севојна – додао је Домановић.
Вршилац дужности директора Акционарског друштва „Електропривреда“ Србије Душан Живковић није крио задовољство оствареним резултатима и осталих обновљених српских хидроелектрана. Реч је о оним у Зворнику, Бајиној Башти и Ђердапу.
– Показана је потпуна оправданост тих улагања, јер смо овим дали огроман допринос обезбеђивању „зелене енергије“ и наш хидросектор може да обезбеди развитак обновљивих извора енергије. Тренутно, производимо више од 50 одсто електричне енергије на овај начин. Радићемо на повећању овог удела, јер је то пут за који смо се определили – изјавио је Живковић.
Домановић је у свом излагању подсетио на историјат изградње овог објекта који досеже до почетка прошлог века и изнео много занимљивих детаља, вероватно, непознатих широј јавности. О томе ће више бити речи у наредном броју „Чачанског гласа“.
В. Д.