Богатство српског језика огледа се у мноштву предивних речи којима можемо пренети своје мисли и осећања, али и описати свет који нас окружује и све његове лепоте. Речи попут: ПРОДУХОВЉЕНОСТ, ЗАГРЉАЈ, РАДОЗНАЛОСТ, ИЗМАГЛИЦА, ТИХОВАЊЕ, РОСА, НЕДОСТАЈАЊЕ, ПЛЕМЕНИТОСТ, САЗВЕЖЂЕ, ПОКАЈАЊЕ, УСНУЛОСТ, МАШТАЊЕ, УЗГЛАВЉЕ, МЕЛЕМ, ОПРОШТАЈ, ЗАНОС, као и многе друге, у себи носе бројне слојеве значења и буде у нама сликовити приказ опипљивог и невидљивог. У току претходне године Друштво за српски језик и књижевност организовало је конкурс на који су ученици слали своје предлоге за најлепше речи нашег матерњег језика и, од девет стотина пристиглих речи, изабрана је реч ПРАСКОЗОРЈЕ. У питању је словенска реч која означава време пред излазак сунца када зора изненада „праснеˮ из таме, што носи симболику рађања, новог почетка и наде.
Последња седмица месеца фебруара у школи ОШ „Ратко Митровићˮ обележена је као Недеља лепих речи, тако што су ученици млађих разреда са својим учитељицама бележили и украшавали најлепше речи и њихова значења, а потом су њихови старији другари из Вршњачког тима сакупили све поруке и направили украсни пано који ће скренути пажњу сваком ученику својим веселим бојама и разноликим речима.
Речи које су одабрали нису само милозвучне кованице, јер њихова значења исијавају из њих и чине их још потпунијим и лепшим: ДЕТИЊСТВО, ИСКРЕНОСТ, СЕСТРА, ИЗВИНИ, ЗАХВАЛНОСТ, СМЕХ, ОДГОВОРНОСТ, ПРИЈАТЕЉСТВО, ЗДРАВЉЕ, РАЗУМЕВАЊЕ, ПОДРШКА, ЉУБАВ, СОЛИДАРНОСТ, ЂАК…
Недеља лепих речи научила нас је како треба једни другима да се обраћамо, колико значи лепа реч која „отвара и гвоздена вратаˮ и подсетила нас на непрегледно богатство језика које треба да негујемо и да му се увек изнова дивимо.
Увек када изговарамо неку реч, не чинимо то механички, већ застанимо, ослушнимо је и размислимо о њеном пореклу, њеном звучању и значењу, а сада покушајмо да се сетимо која је, по нашем мишљењу и осећају, најлепша реч српског језика.
Марија Миљуш
