Обасјани Ристовићевом лирском светиљком
Промоцијом сабраних дела Александра Ристовића 12. априла у Градској библиотеци Чачак упаљена је још једна светиљка поезије 60. Дисових свечаности. О Ристовићу, који је пре 40 година постао добитник награде са ликом песника невиних даљина, говорили су песникова кћи Ана Ристовић ‒ и сама добитник Дисове награде, уредник Ален Бешић и научни сарадник са Института за књижевност и уметност Марко Аврамовић. Програм је водио библиотекар Никола Пеулић.
Три тома објављена у издању Културног центра Новог Сада између 2017. и 2021. године, броје готово три хиљаде страница. Александар Ристовић, „нови Дис” како су га звали другови са факултета, рођен је у Чачку, где је похађао основну школу и Гимназију. По завршетку студија српског језика и књижевности, вратио се у завичај и као професор уводио ђаке у свет уметности речи. По одласку за Београд, радио је као уредник у издавачким кућама „Младо поколење” и „Нолит”. Преминуо је 30. јануара 1994. године у Београду.
Песникиња, преводилац и приређивач издања Ана Ристовић, признала је да има трему због представљања очевих сабраних дела у Чачку. „У његовим песмама има толико тога везаног за завичај, његове родитеље, ове улице, за прошлост овог града, тако да једноставно као да изнова обнављамо време које је заувек протекло, али живи у нама”, рекла је она. „Имати ове три књиге пред собом значи унапред сагледати једну можда светлију будућност везану за рецепцију поезије мога оца међу будућим генерацијама младих песника. У његовој поезији постојало је нешто за шта ми се чини да добро комуницира са сваким тренутком, без обзира у ком времену живите, као и нешто дубоко пророчко”, сматра песникиња.
За готово три деценије од Ристовићеве смрти појавила су се многа значајна тумачења његовог стваралаштва. О њему је писано, приређивани су темати, поезија је превођена и заступљена у свим релевантним антологијским изборима у земљи и иностранству. Марко Аврамовић, који је одбранио докторску тезу на тему поезије Александра Ристовића, скренуо је присутнима пажњу на важно место Чачка у Ристовићевом опусу, где су уткани један град и време. Овдашња периодика му је, како истиче, послужила као значајан извор приликом истраживања и обједињавања заиста обимне књижевне заоставштине.
Књижевни критичар и уредник издања Ален Бешић, говорио је о самој едицији, поготово начину на који је Ристовићев дуги стих условио њен графички изглед, али и о неправедној скрајнутости у првој генерацији послератних песника. „Његова реафирмација почиње постхумно, деведесетих година, али мислим да ће тек са овако сабраним опусом добити праву рецепцију”, нагласио је он. Издвајајући специфичан хумор и иронију Александра Ристовића, закључио је како га то, уз мајсторство једноставности израза и стваралачку свестраност, чини и те како савременим аутором.
ИЗВОР: ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА
