Marija Gnjatovića sa Instituta za primenu nuklearne energije kaže da su dosadašnja istraživanja u Srbiji, na doduše malom broju ljudi, pokazala da Fajzerova vakcina razvija „lep odgovor“ i da već nakon prve doze stanje „liči na srednje tešku sliku“ tokom prirodnog zaražavanja. Prenela je da je ona razvila antitela i nakon prve doze Sputnjika V. Za kinesku vakcinu Sinofarm kaže da je istina da će nas duže štititi ako dođe do nekih promena, ali podvlači – „ne znači apsolutnu zaštitu, ukoliko dođe do većih varijacija“ proteina.
Ključno pitanje na koji svi žele odgovor jeste koliku zaštitu nam pružaju vakcine protiv koronavirusa. S početkom vakcinacije i u Srbiji su počela istraživanja na ovu temu a šta je do sada zaključeno?
Gnjatović je prenela svoja iskustva i rekla za N1 da je revakcinisana i da je već posle prve doze Sputnjik V vakcine razvila antitela. Isto je i sa Fajzerovom vakcinom, a kad je ona u pitanju, imamo najviše praćenja, dodala je.
Očekuje se da druga doza da još jači efekat, kaže naučnica. Ovo su, ističe, preliminarni zaključci, a veće grupe za testiranje se tek očekuju. „Što se tiče Fajzerove vakcine – razvija se jako lep odgovor i nivoi nakon prve doze liče na srednje tešku kliničku sliku nakon prirodne infekcije“, kaže Gnjatovićeva.
Preporučuje se onima koji to žele da prate da se testiranje izvrši dve nedelje nakon revakcine. „Treba uraditi antitela na Spajk protein“, kaže sagovornica N1.
Govoreći o efikasnosti vakcina kad su mutacije u pitanju, Gnjatovićeva objašnjava da se Sinofarmovom vakcinom unose svi proteini virusa. Dodaje da postoje proteini koji slabo mutiraju dok se najveće promene uočavaju na S-proteinu.
S obzirom na to da kineska vakcina ima sve komponente, antitela će se, kaže naučnica, stvarati prema različitim proteinima – i onima koji slabo mutiraju i onima koji brže mutiraju.
„Kineska vakcina je praktično oslonjena na taj Spajk protein, na kome su se mutacije uočile, i on je ključan za stvaranje tih neutrailišućih antitela. Istina je – duže će nas štiti (kineska vakcina) ako dođe do nekih promena, ali ne znači apsolutnu zaštitu, ukoliko dođe do većih varijacija“, ističe Gnjatovićeva.
Naučnica kaže da virus kovida ne mutira tako brzo kao grip i pretpostavlja da to neće biti razlog za vakcinisanje svake godine. Ali ističe – „moramo da pratimo pre svega serološki odgovor, da vidimo kakva će biti dinamika“, i za zaključke će, kaže, biti potrebno nekoliko meseci.
Izvor: N1
