U ovom tekstu o efektima reforme gimnazija govore učenici drugog razreda prirodno-matematičkog smera čačanske Gimnazije, Kosta Krstić, Aleksandra Bojović, Viktor Ćurčić i Dušanka Baralić. Naravno, oni su odlični đaci, koji i dalje žele da neguju znanje i osnovne vrednosti na kojima treba da počiva svako društvo, ali i da ne propuštaju, već da žive mladost.
Kosta Krstić, učenik II/4 odeljenja, za svoje srednjoškolsko obrazovanje izabrao je Gimnaziju, jer je stekao dobru sliku o ovoj školi, s obzirom na to da je u njoj završio sedmi i osmi razred pri specijalnom odeljenju za nadarene učenike. Voli prirodne nauke, posebno hemiju i biologiju, ali problem mu predstavljaju izborni predmeti koji se realizuju u blok nastavi u suprotnoj smeni, a gradivo obrađuje u “projektnoj nastavi”.
– Veliko je opterećenje kada imamo sedam časova u jednoj smeni i još tri u suprotnoj smeni. Ponekad časovi nisu povezani. Na primer, imam časove u prvoj smeni (do pola dva), pa napravim pauzu i ponovo dolazim u školu (u četiri i petnaest), na još tri časa. Iako je bilo manje problema, i prošle godine, u prvom razredu Gimnazije je bilo veoma naporno. Uspeo sam da se posvetim i svom hobiju, ali ne onoliko koliko sam želeo. Mnogo volim da sviram gitaru, ali zbog školskih obaveza nemam dovoljno vremena da više sviram sa drugovima, ili da odem na neki koncert. Izborni predmeti su zamišljeni kao rad u grupi, zbog socijalnih veština, po uzoru na zapad, i to je dobro. Ali, istovremeno su i zamka, zvuče primamljivo, kao na primer umetnost i dizajn. Očekivao sam da ću na ovim časovima da vajam i slikam, a ustvari radim prezentaciju o romantizmu, jer se izborni predmeti realizuju kao projektna nastava. Pored ovog, kao drugi izborni predmet izabrao sam pojedinac, grupa i društvo. Nisam zadovoljan, zbog izbornih predmeta imam manje vremena za sve vanškolske aktivnosti – kaže Kosta Krstić, dodajući da u proseku uči dva do tri sata dnevno i uglavnom kapmanjski:
– Nekoliko dana pred ispitivanje ili test učim i više od tri sata. Ali, izgubio sam interesovanje, više nemam ni snage, niti motivacije da učim predmete koji su mi možda inicijalno bili interesantni. Na primer, psihologija mi je zvučala primamljivo, ali kako vreme prolazi gubio sam motivaciju i sada lekcije naučim za tri dana.
IZBORNI PREDMETI SU DOBRA IDEJA, ALI NISU DOBRO ORGANIZOVANI
Aleksandra Bojović, učenica II/4, odeljenja sa najboljim prosekom u školi, potvrđuje Kostine reči da su im dodatni predmeti opterećenje:
– Obim gradiva je ostao isti, a pojedinim predmetima je smanjen broj časova, što predstavlja veliko opterećenje, kako za đake, tako i za nastavnike. Profesori moraju da nam ispredaju isto gradivo za manji broj časova i da nas ocene, što je veoma stresno za nas. Smatram da izborni predmeti nisu loša ideja i da treba da naučimo kako da radimo u grupi, jer je ljudska civilizacija počela da napreduje kada su ljudi shvatili bitnost grupe i funkcije svakog njenog člana. Čovek kao jedinka ne može da doprinese društvu ako nije njen član i ne sagledava njene probleme. Timski rad je uspešan način napredovanja pojedinca. Danas se bilo koji posao zasniva na grupnom radu gde svaki član svojim zalaganjima doprinosi sistemu. Tako gledano, bilo bi idealno da učenici imaju priliku za što više timskog rada, kako bi uvideli značaj svakog člana grupe. Ali, ideja izbornih predmeta nije realizovana na najbolji način. Mi smo ponekad između osam i 12 sati u školi. Neko će možda reći da deset časova dva puta mesečno, nije veliki problem. Ali, to utiče i na dan pre i dan posle celodnevne nastave. Izborni predmeti nisu dobro koncipirani zato što ne pokrivaju naša interesovanja.
Aleksandra je, kao Kosta, završila sedmi i osmi razred u Gimnaziji, pri specijalnom odeljenju za nadarene učenike iz tehničkih nauka. Ovu školu je videla kao produžetak svog školovanja i njenih interesovanja.
– Svim učenicima koji žele više, treba pružiti šansu da sedmi i osmi razred završe u specijalnim odeljenjima pri srednjim školama, jer iz ličnog iskustva potvrđujem da je to veoma efikasnan način da se iz đaka izvuče maksimum. Volela bih kada bi u svakoj gimnaziji postojala odeljenja za nadarene učenike iz tehničkih ili filoloških nauka. Ta odeljenja bi imala specijalizovane programe koji bi odgovarali afinitetima učenika. Rad u manjoj grupi i usmerena nastava mi je omogućila da imam više znanja iz predmeta koji me interesuju, ali da ipak steknem opšte obrazovanje. Pored matematike, fizike i informatike, zanimaju me i hemija, medicina i biologija, jer planiram da se bavim medicinskim naukama. Smatram da je korisno što su uveli vežbe iz pojedinih predmeta, ali i da su oštetili predmete poput muzičkog, likovnog, engleskog i nemačkog. Na primer, iz muzičkog i likovnog isto gradivo obrađujemo za duplo manje časova – objašnjava naša sagovornica.
Pored toga što je odličan đak (sa prosekom 5,0) i što privatno priprema ispit iz engleskog jezika, Aleksandra se kao veoma organizovana osoba bavi i odbojkom i aikidom. Iako ima dosta obaveza uspeva i da se posveti porodici i prijateljima.
– Prošle godine je bilo teško, pamtim dosta neprospavanih noći, stresnih dana… Stalno sam umorna. Nemam vremena da se više posvetim stvarima koje me interesuju. U prvoj godini, od oktobra do maja, u proseku sam učila oko četiri sata dnevno, da bih postigla odličan uspeh i išla na takmičenja. Sada manje učim, možda sam i manje zainteresovana, a i umorna sam. Ali, najvažnije je što u Gimnaziji steknemo radne navike, naučimo kako treba učiti i shvatimo važnost dobre organizacije. Znamo kako da pristupimo svakom problemu i to je najveće blago koje dobijamo u ovoj školi – kaže Aleksandra.
“ZBOG OPTEREĆENOSTI, NE UČIMO ZA ZNANJE, VEĆ ZA OCENU”
Viktor Ćurčić, učenik II/6, Gimnaziju je upisao zato što je izuzetno radoznala i svestrana osoba. U toku osnovnog školovanja najviše su ga interesovale društvene nauke, pa je u Gimnaziji želeo da nadomesti nedostatak znanja iz prirodnih nauka.
– Učenici drugog razreda imaju 17, odnosno 18 predmeta, dva puta mesečno imamo izborne predmete, a ja sam izabrao održivi razvoj i pojedinac, grupa i društvo. Pokušavamo da dosegnemo sistem u SAD ili Zapadnoj Evropi. Međutim, u Velikoj Britaniji učenici u školi poput naše imaju sedam predmeta, po pet časova dnevno. Oni podrobnije prelaze gradivo i definitivno nešto nauče. Mojim drugarima i meni je veliki stres da se spremimo za čas izbornog predmeta, zbog projektne nastave koja se izvodi u grupama. U prvoj godini Gimnazije sam postigao odličan uspeh zahvaljujući dobroj organizaciji, a i škola mi je glavna obaveza. Nisam imao puno vannastavnih aktivnosti, osim učenja engleskog jezika – kaže Viktor i dodaje da sada uči i manje od dva sata, dok mu je prošle godine bilo potrebno i tri, jer se trudio da “postavi dobru osnovu”:
– Došao sam u nepoznatu sredinu, trebalo mi je vreme da se prilagodim, pa sam se potrudio da se dokažem sebi i profesorima. Učenicima je najveći problem organizacija vremena. Većina đaka ne zna kako da organizuje vreme i zato uglavnom uče kampanjski. To je veliki problem, koji je mnogo važniji od izbornih predmeta, zbog kojih učenici postaju demoralisani i nezadovoljni.
Dušanka Baralić, takođe učenica II/6, kada je upisivala srednju školu smatrala je da će se u Gimnaziji najbolje pripremiti za prijemni ispit za fakultet.
– Kada smo prošle godine upisivali Gimnaziju mnogi moji drugari nisu ni znali da postoje izborni predmeti, a ja sam slučajno saznala nekoliko dana pre upisa. Ideja izbornog predmeta nije toliko loša, čak sam bila jako zainteresovana za umetnost i dizajn, ali očekivala sam da ćemo da crtamo i slikamo. Međutim, ovaj predmet se bazira na tome da pravimo prezentacije i da predajemo. Smatram da ti časovi mogu da budu bolje organizovani. Prošle godine je bilo lakše sa izbornim predmetima, jer smo ih imali u kontinuitetu, svake sedmice po jedan čas. Žao mi je što nemam vremena za slikanje i crtanje, jer volim ovu vrstu umetnosti, a i kažu da sam talentovana – izjavila je Dušanka, naglasivši da često uči do jedan, dva posle ponoći.
– Zadatak škole je da đaku pruži dovoljno znanja za dalje školovanje, stimuliše njegova interesovanja i nauči ga socijalnim veštinama komunikacije i uklapanja u društvo. Smatram da je ideja rada u manjim grupama dobra, ali propusti i nelogičnosti postoje, kako u organizaciji nastave, tako i u velikom broju predmeta. Upravo zbog velike opterećenosti mi danas, nažalost, ne učimo da bismo stekli znanje, već učimo za ocenu – kaže Dušanka.
U svojoj dugoj istoriji, Gimnazija u Čačku je menjala zgrade, učenike i profesore, ali je uvek bila rasadnik znanja i opšte-duhovnog života koji pulsira, ne samo među njenim zidovima, već i daleko izvan školskog prostora. Ova srednjoškolska ustanova je svih ovih godina i u svakom vremenu bila oslonac i pokretač duhovnog i materijalnog progresa grada i čitave Srbije. Naši sagovornici, današnji gimnazijalci, žele da podsete da od umnog razvoja i obrazovanja zavisi moralni i materijalni napredak mladih naraštaja i cele zajednice.
N. R.
