Заједничко издање Народног музеја из Чачка и Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, књига „Усклици искреног одушевљења. Ефемерни спектакл и путовање краља Александра и краљице Драге Обреновић по Србији 1901. године“, представљена је у граду на Деспотовици у среду, 9. априла 2025. године у Свечаној сали Гимназије „Таковски устанак“. Аутори ове научне монографије су др Милош Тимотијевић и Александар Марушић, историчари из ова два музеја. О књизи су говорили: Жељко Цветковић, в. д. директора Музеја рудничко-таковског краја, Делфина Рајић, директорка Народног музеја Чачак, рецензенти проф. др Игор Борозан, дописни члан САНУ, проф. др Сузана Рајић, др Ана Столић и аутори.
-Књига истражује симболичке и политичке димензије краљевских посета у контексту значајног политичког тренутка. Посета је организована након смрти краља Милана Обреновића, доношења Oктроисаног устава и објаве да краљица Драга није трудна, и одлагања посете руском цару, која је требало да обезбеди међународни легитимитет краљици. Путовање је обухватило Смедерево, Крагујевац, Краљево, манастире Жичу и Студеницу, Чачак, Пожегу, Ужице, Добрињу, Таково, Горњи Милановац, манастире Вујан, Враћевшницу и Дивостин, да би се преко Крагујевца и Младеновца завршило у Београду. Књига обрађује и организовање краљичиног рођендана у престоници, војне маневре у Убу и посету Нишу. Краљевски пар је током својих путовања користио јавне церемоније и ритуале да би учврстио свој легитимитет и показао везу са народом. Посета је значајно утицала на свакодневни живот обичних људи, јер су многа места постала центри јавних свечаности, што се више никада није поновило у историји ових насеља, или бар не на начин из 1901. године. Посебан акценат стављен је на анализу верских и националних симбола, који су ојачали везу са историјским наслеђем Србије. Ови јавни наступи били су својеврсна „представа“, перформанс у коме је владарски пар добио улогу заштитника нације, док су уједно покушавали да отклоне политичке кризе и притисак опозиције – истиче др Милош Тимотијевић.
Разумевање историјског контекста додатно обогаћују бројне илустрације и документи, наводи Тимотијевић, укључујући спискове одликованих пре, током и после завршетка ове посете, као и важне здравице, беседе и говори изговорени током ових свечаности, и дају читаоцима драгоцен увид у структуру и карактер ових посета.
-Иако су ритуали били замишљени као средство учвршћивања државне стабилности, аутори анализирају и њихову ефемерност, указујући на то да су краљевски перформанси имали ограничен утицај на дугорочну подршку народа. На крају, књига указује на политички неуспех ових јавних наступа и убрзање одлуке војних завереника да убију краља и краљицу као својеврстан „антиперформанс“, који је требало да деконструише и симболичку моћ последњих Обреновића – каже наш саговорник Тимотијевић, као један од аутора ове научне студије.
ЕФЕМЕРНИ СПЕКТАКЛ – МЕХАНИЗАМ ПРОПАГАНДЕ ДВОРА
Рецензент др Игор Борозан, редовни професор и дописни члан САНУ темељно разматрајући структуру дела наводи да „рукопис монографије… представља несвакидашње научно дело и редак пример успешно изведене студије случаја, или више случаја, која потврђују опште историјске процесе… Тиме је на критичко-историографски начин дошло до сједињења примарних, теренских истраживања у архивима, као и у периодичним гласилима, и теоријске литературе, како домаће, тако и иностране, што је студију уравнотежило.
– Аутори се осврћу на појашњење структуре ефемерног спектакла, које од античког времена, представља кључну манифестацију владарске репрезентације. У центру ове медијске манипулације налазила се вербално-визуелна култура, чија је употреба била замишљена као средство одбране пољуљаног трона Обреновића, на основу чега су и аутори текста поставили своје тумачење велике валадарске турнеје, која је по правилу попримила обележје мулти-медијалног перформанса… – истиче Борозан и сматра да су од посебне важности додатна расветљења ових посета, као и великог броја важних учеесника.
– Приложени рукопис представља важан допринос разумевању механизама пропаганде двора Обреновића, али и учешћа концентричних кругова јавности у искреној, или неискреној глорификацији владарског пара. Овим се текст научне монографије, изведен на научно утемељен начин, кандидује као назаобилазно штиво у, до сада, чини се, недовољно истраженом сегменту живота краља Александра и краљице Драге – закључује рецензент др Игор Борозан.
ПРЕИСПИТИВАЊЕ «НАУЧНЕ ИСТИНЕ» О МАЈСКОМ ПРЕВРАТУ
Проф. др Сузана Рајић, такође рецензент, напомиње да је овај коауторски рукопис потекао из пера врсних познавалаца деветнаестовековне српске историје, посебно оне која се односи на рудничко-таковски и чачански крај. Рајић указује на њихов досадашњи огроман допринос у афирмацији свестраних историјских, културних, друштвених и политичких односа овог дела Србије, да би се Тимотијевић и Марушић удруженим знањима и напорима посветили задатку да широкој читалачкој публици представе један важан сегмент из времена владавине последњег Обреновића, када се династија већ налазила у најозбиљнијој кризи. Оценивши правилно да је за циљ обиласка Србије, постављена обнова спона владара, односно, династије са народом, кроз бројне новинске извештаје и забелешке очевидаца, аутори су објаснили механизме којима се циљ имао постићи…
– Мада аутори скромно наводе да је њихов ангажман усредсрећен на продубљивање сазнања на плану микроисторије, мора се констатовати да допринос овог рукописа превазилази њене оквире. Тимотијевић и Марушић нас својим истраживањем заправо опомињу да чин Мајског преврата, који су убрзо југословенски историчари уткали у неодрживу „научну истину“ о прекретници, оправдавајући убиство краљевског пара као „радикално решење”, које је „ као олуја рашчистио атмосферу” морамо преиспитати и исправити. Мајски преврат је одражавао вољу само малог дела српске војске, политичара и интелигенције који су водили бесомучну борбу за свргавање Обреновића још од времена кнеза Михаила. Њихова настојања тражила су подесну прилику за реализацију. Научници немају право да занемарују осећања и вољу Народа, те да нуде «мит о поразу Србије» 1878–1903. и о «полету Србије» после 1903. године. Ова порука лебди над сваком страном овог дела и у њој је садржана његова права вредност – истакла је проф. др Сузана Рајић.
УЗДИЗАЊЕ КРАЉИЦЕ СРПКИЊЕ...
Рецензенткиња Ана Столић из Историјског института Београд истиче да рукопис „Усклици искреног одушевљења…“ представља анализу многоструких значења путовања владарског пара последњих Обреновића по Србији 1901. године. Основна теза коју заступају аутори Милош Тимотијевић и Александар Марушић, који су истраживање и интерпретацију засновали на два теоријска концепта: ефемерном спектаклу и теорији симболичког интеракционизма јесте да су краљ Александар и краљица Драга успешно користили ефемерни спектакл као средство за јачање угроженог ауторитета, а затим и промовисање политичких и идеолошких идеја династије Обреновић.
-У савременом читању историје које би требало да „види“ шире и даље од организације официрске и цивилне завере и суровог убиства последњих Обреновића може се рећи да су били у праву. На ово указује и добро осмишљена пропаганда у циљу промоције краљице Драге која је креирана одмах по објави веридбе и венчања краљевског пара 1900. године. Уздизање краљице Српкиње „прве од Косова“, тицало се идентитетских питања, а она су увек добитна комбинација. Међутим, след чињеница из потоњег живота краљевског пара је умањио успех владарске пропаганде. У овом контексту, књига Милоша Тимотијевића и Александра Марушића представља интересантну и важну допуну наших знања о прошлости – навела је Ана Столић.
Приредила: Зорица Лешовић Станојевић Фотографије: Милош Тимотијевић
