Pozorišna kritika
OPTIMIZAM KAO IZBOR
O predstavi „Ljubav i moda“, odigranoj u petak, 3. novembra, pred oduševljenom čačanskom publikom u Domu kulture
Jedan fenomen – LJUBAV I MODA, oličen prvo slavnim filmom Ljubomira Radičevića iz 1960. godine, sa prelepom Bebom Lončar i vrsnim komičarima onog, prohujalog jugoslovenskog doba i ovih dana pozorišnim mjuziklom, istog naziva, u izvođenju i produkciji opere i teatra „Madlenijanum“.
Značenja ovog fenomena su i potpuno različita u vremenskom razmaku od skoro šest decenija. U vreme SFRJ, „Ljubav i moda “ je bila simbol, drugog i drugačijeg, nečeg što tek živimo, a ono najleše nam tek predstoji, kada je životni standard iz godine u godinu rastao, kad se sve lagodnije živelo, a u svakodnevni život su kao i širom tadašnjeg zapadnog sveta, polako ušli simboli tadašnjehg potrošačkog društva: moda, vespa, manekenke i misice, zabavna muzika, procvat konfekcijske industrije i porast njenog kvaliteta u svakom pogledu, kako u svetu, tako i u jednoj socijalističkoj zemlji između istoka i zapada. Činilo se tad da je sreća na dohvat ruke, da je posleratna generacija, koja nije pamtila ratne strahote „uhvatila boga za bradu“, odnosno konačno počela da uživa u životnoj jednostavnosti i malim velikim stvarima: zabavi, modi, opuštenom životu u kome su glavne teme: ljubav, moda,šala, opuštenost i jedna sigurnost življenja, bez straha šta će sutra biti. Priča se odvijala na dva plana: iznenadni susret, a kasnije i ljubav između Sonje, manekenke, glavne junakinje i Bore, „Jugošikovog“ modnog kreatora, kao i sukob dve vodeće firme jugoslovenske modne industrije, „Jugošika“ i „Jugomode“ oko toga ko će prvi organizovati modnu reviju i ponuditi nove modele.
Film je zračio duhom novog vremena, sve je u njemu nagoveštavalo da je jugoslovensko društvo odlučno raskinulo sa socrealizmom i po svemu se približilo vrednostima tadašnjeg zapadnog sveta, makar u spoljnem smislu.
Jedna nova generacija, kojoj svakako pripada reditelj pozorišnog mjuzikla Aleksandar Nikolić, kao i većina aktera predstave, imala je neke druge motive stvarajući svoju verziju čuvenog mjuzikla, ali rezultat je u osnovi isti – optimizam kao izbor. Samo polazište je drugačije, generacija rođena početkom osamdesetih pamti samo rat, sankcije i mrak doba tranzicije i ima grčevitu potrebu da se uhvati za nešto i prividnu čvrsto, što garantuje sigurnost, opuštenost i u punom smislu zrači nevinošću i životnim optimizmom. Preuzeta je poznata matrica, modifikovana u nekim aspektima i prilagođena ovom vremenu, osvežena izuzetnim živopisnim modnim kreacijama, koje po ležernosti modela i svetlim bojama podsećaju na neku bolju, ali nedoživljenu prošlost iz vremena nastanka filma, kao i na sjajne nikad zaboravljene pesme iz tog doba: „Zvižduk u 8“, „Čamac na Tisi“, „Beograde, Beograde“, „Devojko mala“, „Pod sjajem zvezda“, „Sonja“… Sve to obogaćeno i baletskim tačkama, dobro i skladno izvedenim. Glumački ansambl, sastavljen od iskusnih glemaca (Nebojša Milovanović, Branislav Tomašević i Katarina Gojković), ali i onih mlađih, koji tek dolaze (Stevan Piale, Iva Stefanović, Dušan Šarenac i drugi), dobro je odradio svoj posao. Sve pohvale za baletski ansambl, za koreografije Branke Gaćeše i Mirele Božović Jovanović, za dizajn modnih haljina Vladimira Nićiforovića i adekvatnu scenografiju Milice Stanković. Treba istaći i da je mjuzikl nastao po zamisli Smilje Bojković i Jasmine Ćosić.
Dva sata dobre zabave, efektnih scena, posebno one uz numeru „Plavi kišobran“. Sve je vrcalo od šarma, šarenila, lepote i nekog optimizma, za koga i nema velikog pokrića u svakodnevici. Možda je jugoslovensko društvo šezdesetih i znalo čemu teži, a nije ni moglo da pretpostavi šta će mu se deseti nekoliko decenija kasnije. Ovo današnje srpsko, samo misli da zna čemu teži, ali svom dušom žudi za normalnim, jednostavnim životom ispunjenim malim životnim radostima, po mogućstvu bez preterane brige za onim šta će biti sutra. Naravno, sve je to suprotno od realnosti i upravo zbog toga je čačanska publika svim srcem prihvatila makar ovu iluziju o boljoj stvarnosti, gde su nam glavne brige lična sreća, kako se dobro zabaviti i šta obući.
Publika je frenetičnim i dugotrajnim aplauzom pozdravila sve aktere predstave.
Dušan Darijević
Fotografije: Milan Bojanović