ПРЕДАВАЊЕ О НАРЦИЗМУ АНЕ МИЛЕТИЋ ПОКРЕНУЛО БРОЈНА ПИТАЊА
Бројна, готово лична питања из публике подстакло је предавање „О нарцизму“ Ане Милетић Миловановић, психолога и психотерапеута из Чачка, које је одржано у уторак, 20. јула, као једно у низу из програма манифестације „Хорска сретања“ у организацији Удружења „Ирмос“. Интересовање публике за ову тему било је такво да у Галерији Народног музеја те вечери за све заинтересоване није било места. Програм је водио Немања Милетић.
Шта је нарцизам, које су карактеристике нарцистичке особе, како је настао мит о Нарцису, како препознати особе са нарцистичким поремећајем, како настаје поремећај, шта су узроци поремећаја, на који начин и у којој мери остваривати контакте деце у разведеним браковима са нарцистичком особом, колико смо као друштво токсични у подстицању нарцизма, шта је навећа казна за нарцисту, има ли лека… Само су нека од питања која су била темељни део овог занимљивог предавања.
– Нарцизам постаје све актуелнија тема поготову на западу, код нас још није узело маха, мада и ми идемо том стазицом, и у настанку нарцизма имамо утицај саме културе у којој је наглашена јурњава за статусом, за неким површним вредностима, грандоманијом у постављеним циљевима којима се попуњавају своје празнине, самопромоцијом, они потичу или стварају дисфункционалне породице, што је све савршен основ за развој нарцистичког поремећаја. Живимо у нарцистичкој култури коју карактерише и инвестирање у вечиту младост, што води у драстично подгревање нарцизма и основ је за развој нарцистичке патологије – каже, поред осаталог, психотерапеут Ана Милетић Миловановић и на питање шта је нарцистички поремећај личности, одговара:
– Када говоримо о особама са нарцистичким поремећајем личности ту говоримо о људима код којих су те особине најзаступљеније, а то су: људи без емпатије, неосетљиви на патњу других, са грандиозним представама о себи, они не воле себе и нису способни да доживе љубав, иако се мисли да су то самозаљубљене личности, попут мита о Нарцису, који је био кажњен да доживи неузвраћену љубав, али су савршено способни да доживе бес. Нарцисоиди омаловажавају другог, настоје да га апсолутно контролишу, њима не треба неко кога ће да воле, већ неко ко ће да им се диви, да их обожава, да буде извор њиховог „горива“ и попуни те њихове личне празнине, а врло брзо их при том обузима досада, врло су манипулативни, па им тај извор дивљења није довољан, склони су лажима и преварама, не пече их савест, не осећају емпатију према својим жртвама и врло је важно да млади људи чују ову причу да би на време препознали то у неком потенцијалном партнеру. Они су врло харизматични, заводљиви, способни да обману у почетку, поготову кад траје та фаза бомбардовања љубављу, пажњом и обожавањем, док не крене фаза вербалног, а некад и физичког злостављања. По Фројду, хипохондрија, хомосексуалност одражавају нарцизам.
Ако би сажимајући одговоре ширег предавања како би били што разумљивији и таксативни, Ана је предочила:
– У сваком од нас чучи нарцис. Нарцизам је скала, постоји прикривени, маскирани нарцизам, њих је теже уочити. Узрок нарцизма је недостатак љубави у окружењу и породици, која није у одређеној фази развоја личности пружила емоције и уважавала њене вредности. Генетски услови могу бити фактор, али кључно је породично окружење, јер нарциси су, на једној страни, често злостављано дете које има недостатак љубави према себи, или на другој, оно „златно дете“ које је испуњавало све жеље и амбиције нарцисоидног родитеља и није формирало своје „ја“. Волите своје дете, хвалите га, подстичите, али немојте му стварати лажну слику о њему. Нарцису је најтежа казна игнорисање.
Лека нема, ако сама особа не жели да се промени. Лечи се тешко или никако. Ваља креирати такву социјалну околност у којој ће особа морати сама да потражи помоћ, и код особа које имају проблем зависности. У тим адаптивним механизмима код нарциса, тешко се допире до особа које не могу да осете љубав, ни срећу, нити им може недостајати нешто што никада нису осетиле…. Препорука је – развијати свести о себи и волети себе реално, јер кад имамо љубав према себи имамо капацитет да волимо и друге.
З. Л. С.
