O filmu „BAR“ („El bar“): VAKCINA ZA PREŽIVLJAVANJE OD STVARNOSTI

VAKCINA ZA PREŽIVLJAVANJE OD STVARNOSTI

 O filmu „BAR“ („El bar“), režija: Aleks de la Iglesija, Dom kulture od 26. do 27. juna

Čačanska filmska publika je u ovim vrelim danima u dobro rashlađenoj sali Doma kulture imala priliku da uživa u filmovima: „Bar“, Aleksa de la Iglesije, „Krug“, Džejmsa Ponsolta i „Putovanje“, Nik Hama. Sva tri filma najnovije produkcije se na svoj osoben način bave time kako najuticajniji predstavnici vlasti utiču svojim odlukama na naše male živote i kako se mali čovek bori i suočava sa posledicama takvih odluka koje utiču na našu privatnost, slobodu, preživljavanje. Zaista, briljantan izbor pred letnju pauzu.

Film „Bar“, proslavljenog španskog autora Alexa de la Iglesia, je delo bizarnog čudaka savremenog filma. Odmah da raščistimo, ovaj film nije za gledaoce koji ne poznaju Iglesijinu estetiku mraka, bizarnosti i crnog humora, punu uzbuđenja i obrta, koja je ipak bliska savremenom gledaocu, koji kroz Iglesijine groteskne likove upoznaje mrak današnje zajednice, skupljene „s koca i konopca“ bilo u nekoj zgradi, ili nekakvom običnom madridskom baru, kao u ovom filmu. Svaki od karakterističnih likova je gotovo „ikonički“ prikaz ljudi koji šetaju madridskim ulicama: fensi devojke, ludi, pijani propovednik, hipster, pijani, bivši policajac, nadrndani poslovni čovek natopljen seksualnom perverzijom, smežurana „babuskara“, vlasnica bara i njen uplašeni, dobroćudni pomoćnik. Iglesija nam pre samog početka priče, briljantno i na blic daje kratak i efektan prikaz njihovih karaktera, tu odmah, na ulicama Madrida, u njihovom kontaktu sa drugim ljudima. U ovom filmu, tako nabijene energije, obavijene tamom, sve se brzo odvija, kao i inače svakodnevno u velikim gradovima. Neobični likovi, nasumice okupljeni u jednom baru, oko hrane, kafe, igre na kockarskim automatima, uz piće, da malo predahnu i krenu dalje. Uz njih osmoro, brzo i lako saznajemo mnogo o njihovim karakterima slabostima. Ulazi i deveti u potrazu za toaletom i svi zaboravljaju na njega. Tu i počinje prvi od devet krugova pakla za junake filma. Dvojica odmah stradaju po izlasku iz lokala od hitaca nevidljivih snajperista. Na ulici nema nikog, sve je brzo opustelo. U baru nastaje drama, panika, ubrzo svi ukapiraju da su postali deo zavere onih napolju, onih koji odlučuju o svemu. Otkrili su u toaletu mrtvog, onog koji je žurno tražio trenutni spas, i svatili da je stradao od posledica čudnog virusa, a da za njim tragaju oni napolju i da su svi oni iz bara, kolateralna šteta, otpisani. Rešenja uvek ima, postoje i spanosne vakcine, nađene kod umrlog, ali ne za sve. I onda kreće ludilo, borba za preživljavanje, gde se svi prikazuju onakvim kakvi jesu, nestaje svaka obzirnost, svest o drugom, postaju sebični, surovi, samoživi, kao i oni napolju koji odlučuju o njima. Bizarno, onako kako samo Iglesija ume, moraju da zarone u kal u draži kanalizacije da bi preživeli i našli izlaz iz pakla. Ni ta vakcina nije nikakav garant, ali grizu, bore se, jer napolju čeka spas, ako svet još postoji.

Briljantna kritika savremenog društva, savremenog čoveka, koji je i zbog odluka drugih, ali i svojih, sveden na ono primarno, na borbu za preživljavanje, na životinjske nagone. Svakako, pogledajte ovaj film na internetu, televiziji, ili u nekom bioskopu, ako možete da se uklopite u svet velikana kakav je Aleks de la Iglesia.

Dušan Darijević