Društvo Kultura

О ЧАЧАНСКОМ “ЕТНОЛОШКОМ МУЗЕЈУ” ЧУЛО СЕ И У СЛОВЕНИЈИ

СА 7. МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ НАМЕЊЕНЕ ТЕОРИЈИ У ПРАКСИ МУЗЕЈСКЕ ПЕДАГОГИЈЕ, ОДРЖАНЕ У ВЕЛЕЊУ

У Велењу је од 18. до 20. априла, одржана 7. Међународна конференција намењена теорији у пракси музејске педагогије. Учесници Конференције из многих крајева и музеја некадашње Југославије представили су се својим струковним, научним рефератима, евалуацијама, приказима добре праксе, презентацијама, са посебним освртом на школе и вртиће у музејима и галеријама. Једна од учесница била је и етнолошкиња Снежана Шапоњић Ашанин из Народног музеја Чачак, са презентацијомЕтнолошки музеј у Чачку у служби новог идентитета града”.

У другој половини априла, 7. Међународну конференцију у Словенији, организовао је завод “EDUCA” из Нове Горице, а суорганизатори су били: Музејско друштво Србије, Музеј Велење и Свеучилиште у Задру. Према речима наше саговорнице Снежане Ашанин, учеснице Конференције, из године у годину све је више учесника на овом стручном скупу. Поред етнолошкиње из Народног музеја Чачак, из Србије су учествовале и њене колеге из Зрењанина, Новог Сада, Лесковца, Ниша, Бечеја, Ваљева…  

– То су стручни скупови намењени запосленима у музејима, посебно музеалцима који раде са публиком, односно, педагошкој служби. На Конференцији је било речи о иновацијама и различитим темама. На пример: како се “приближити” публици, како организовати радионице, како омогућити да што више посетилаца дође у музеј, како неку тему учинити што доступнијом, како да музеји постану места где се често долази, где се стално може нешто ново научити и сазнати. Управо због тога је јако важно радити са децом, организовати креативне радионице поводом годишњих циклуса обичаја, историјских јубилеја, како би малишани радо почели да долазе у музеј. Радионице треба да имају едукативни, али и забавни карактер. Деца воле активности, да нешто направе, да сувенире који ће их подсећати на музеј, понесу кући. Музејска педагогија је постала читава наука, стручњаци широм света се баве овим темама. Словенци су, такође, веома предани овој области. Завод “EDUCA” је у почетку организовао Конференцију само за музеалце који раде у Словенији. Али, у међувремену су се прикључиле готово све бивше југословенске републике. На недавно одржаној, 7. Конференцији, било је учесника из Хрватске, Босне, Србије, Црне Горе. Семинар је протекао у лепој атмосфери, пријатељском и, наравно, радном духу. Разменили смо искуства, која су јако важна. У суштини, без обзира на то где живимо и радимо, проблеми су слични, али и инспирације – каже за наш лист Снежана Ашанин.

Овогодишњи стручни скуп организован је у Велењу, а сваке године се одржава у другом словеначком граду. Наша саговорница наглашава да су домаћини били веома љубазни, фантастични и да су, поред стручног дела, организовали и излете за памћење:   

– Посетили смо Музеј рударства у Велењу, где је музејска поставка 150 метара испод земље. Стари рударски ходници су искоришћени за изложбени простор. Могли смо да видимо развој рударства у Велењу, од самих почетака, од 19. века, до данас. То је било дивно искуство. Наравно, посетили смо и остале знаменитости града.

Презентација, под називом “Етнолошки музеј у Чачку у служби новог идентитета града”, Снежане Ашанин, била је веома запажена. Можда, како каже етнолошкиња, и због чињенице да је прву титулу Националне престонице културе понео Град Чачак и да су тим поводом установе културе реализовале више стотина пројеката и програмских садржаја.  

– Један од њих је и стална поставка “Етнолошки музеј”, која је реализована у “Хаџића кући”, саграђеној у 19. веку. У овом музеју представљена је култура живота и становања у градској средини у другој половини 19. и почетком 20. века. Њен изглед се први пут види на цртежу познатог путописца Феликса Каница, из 1860. године. Са балкона ове куће грађанима се обраћао  и српски кнез Михаило Обреновић када је долазио у Чачак. У овој кући је постављена и прва телефонска централа. Кућа је под заштитом државе. Новоотворени Етнолошки музеј  састоји  се од неколика целина, као што су: трпезарија, мали и велики салон, спаваћа соба, девојачка соба и ходници. У приземном делу налази се засебан галеријски простор, који је предвиђен за посебне тематске изложбе и дечје радионице – подсетила је Ашанин, наводећи само мали део свог излагања у Словенији, са посебним освртом на реализоване изложбе и креативне радионице.

Н. Р.

Фото: Архива саговорнице

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.