Malina je strateški proizvod Srbije, a da bi to i ostala, neophodan je sistemski pristup. Кrenulo se od utvrđivanja stanja u malinjacima. Zbog starosti zasada, neodgovarajućih agrotehničkih mera i nedavnog mraza rod će, kako ocenjuju stručnjaci, biti umanjen za najmanje 25 odsto.
Izrada strategije razvoja malinarstva neophodna je za poboljšanje stanja ove proizvodnje i obezbeđivanje većeg izvoza, zaključeno je na prošlonedeljnom sastanku predstavnika malinara, relevantnih institucija, opštinskih rukovodstava Ivanjice i Arilja sa pomoćnikom ministra poljoprivrede Aleksandrom Bogićevićem.
Proizvodnju sada čuva dobra cena na svetskom tržištu, ali se samo na to ne može osloniti dugoročno. Zato je potreban sistemski pristup kojim će se utvrditi mere za duži period. O tome će biti reči i na nacionalnom savetu za malinu. U međuvremenu država će pomoći izdvajanjem sredstava za atarske puteve. Кako je rekao Bogićević, pravilnik je u izradi a lokalne samouprave će moći da konkurišu okvirno za do 20 miliona dinara.
Malinarstvo je najznačajnija poljoprivredna proizvodnja u ivanjičkom kraju ali se ne raspolaže tačnim podacima o površinama pod ovom kulturom i prinosu. Po rečima zamenika predsednika opštine Nenada Glavinića, prema popisu poljoprivredne proizvodnje iz 2012. godine pod malinom je 1249 hektara a sada neki podaci govore da je 2600 hektara. Zato treba najpre to utvrditi da bi se imala polazna osnova za primenu mera u cilju povećanja proizvodnje.
-Zalažemo se za strateški pristup gde će osnova biti proizvodnja od 15 tona po hektaru i izabrati sorte koje dobro prolaze na svetskom tržištu. Mora se raditi i na očuvanju kvaliteta jer je to dugoročno uslov za opstanak na tržištu, da se zadrži cena koja će zadovoljiti proizvođače i samim tim u smislu proizvodnje maline BDP ostati na zavidnom nivou, kazao je Glavinić.
Ovom prilikom je naglašena i potreba edukacije proizvođača u saradnji sa poljoprivrednim stručnim službama.
J. S.
