„НУШИЋИЈАДА“ НИЈЕ САМО ХУМОР И ЗАБАВА
БОГАТ И АКАДЕМСКИ ПРОГРАМ
Ивањичани и посетиоци „Нушићијаде“ уживали су протеклог викенда у богатом забавном програму за децу и одрасле, али и озбиљнијим академским садржајима. Издвајамо обележавање седам деценија позоришне уметности у граду на Моравици односно, од играња прве позоришне представе у послератној варошици и скуп о реторици.
У четвртак на предфестивалској свечаној академији организатори су подсетили на рађање и развој позоришног аматеризма у Ивањици. Од играња представа суботом у хотелу „Моравица“, гостовања позоришне секције у другим градовима до покретања „Нушићијаде“ 1968. године. Варошица постаје популарна па се у њој снима велики број филмова и серија и оправдано добија епитет „Мали Холивуд“. На академији су заслужним појединцима додељена признања за допринос развоју и афирмацији драмске и филмске али и културе уопште. Добили су их: Мирко Стаменић, Михаило Микица Спасовић, Радивоје Мића Петровић, Вида и Василије Петровић, Борка Луковић, Милорад Миле Милосављевић, Дарко Радоњић, Раденко Продановић Рашо Киндаћ али и новинар Милош Лукић за медијску афирмацију „Нушићијаде“.
Како је те вечери нагласио глумац Милан Милосављевић (у улози Нушића), овај део Србије је одувек био гладан културе, а да фестивал мора да живи говори потврда Туристичке организације да је један од пет најуспешнијих у земљи. Манифестација има будућност и велики туристички потенцијал нагласила је и министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић која је сутрадан присуствовала отварању.
Обележавање је употпунила изложба плаката за догађаје на Нушићијади кроз време постављена у Градском парку.
КАКВИ СУ НАМ ГОВОРНИЦИ?
У организацији Нушић фондације за развој културе и стваралаштва, у оквиру Нушићијаде по други пут је одржан скуп о реторици. Ове године говорило се о беседнику у Нушићевом и нашем добу.
Нушић је своју „Реторику“ објавио пре 78 година у којој је апострофирао да добар говорник мора испуњавати одређене услове што важи и данас, нагласио је Дејан Милић, професор Правног факултета Универзитета Унион из Београда.
– Да пре свега има опште знање које му пружа пространство видика како не бисмо били жртве гротескних ситуација као када је амерички председник Буш упутио позив за инаугурацију Гетеу. Затим моћ концепције односно, мисаоне конструкције, па унутрашње убеђење у оно што говори то јест моћ владања собом, самоувереност, а надасве етичке вредности. Данас, уз изузетке, говорник не поседује знање. Он по правилу не само да није широко образован већ готово необразован. То је велики проблем па сведочимо срозавању квалитета јавног говора до нивоа да слушаоци буду посрамљени. Он тешко ствара или уопште не ствара свој говор. Највише до чега може да добаци је испод просечна интерпретација туђих мишљења. Ја не видим да се ствари могу ускоро поправити јер је проблем комплексан. Тиче се немоћи образовног система и још више осионог друштвеног миљеа који је постао изразито ненаклоњен образованом говорнику, рекао је, између осталог, професор Милић.
Говорећи о својствима доброг говорника, Лидија Мирков, доцент на Факултету политичких наука у Београду, надовезала се истичући да припремљеност говорника може да почива на доброј обавештености. Али да се аргументација заснива на провереним чињеницама а не на, како је рекла, логичким смицалицама што се често дешава у медијима и у предизборним кампањама.
Етичком компонентом говорништва посебно се бавила професор српског језика и књижевности и реторике из Београда Светлана Градинац.
-Нушић је већ са 19 година колико је имао када је написао „Реторику“ знао какав говорник треба да буде. Данас актуелни говорници који имају највише времена у медијима чини ми се да се највише залажу за шта су плаћени и шта се тражи. Не верујем да могу заиста да буду убеђени у оно што говоре и оно што представљају. Мислим да су данас прави беседници чланови Еколошког покрета. Без обзира којој политичкој опцији припадају они се у својим говорима залажу за оно што је важно за све нас. Изашли су из институција у просторе који су угрожени. Много су речитији, природнији, харизматичнији, етички говорници. Користе нови говор али не онај политички који употребљава синтагме попут „стрмоглави раст“, а сви знамо да стрмоглав може бити само пад, закључила је Светлана Градинац.
Како је речено, данас реторику чине и билборди, објаве на друштвеним мрежама, рекламе и да смо захваљујући ковиду сви постали јавни говорници путем интернета. Имамо нови свет виртуелне реторике где треба наћи пут између илузије и оног превазиђеног.
НАДАХНУТИ МЛАДИ БЕСЕДНИЦИ
У склопу овог скупа одржано је и такмичење у беседништву на коме је наступило шест учесника. Победници су Јована Јокић са Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици за актуелан доживљај ситуације на Косову и Никола Бакић са Правног факултета Универзитета Унион Београд чија беседа говори о Нушићевој борби за слободу јавне речи. За надахнут говор о Надежди Петровић похваљена је његова колегиница Марија Филиповић.
Посебно је оцењено опредељење Николе Бакића да приреди беседу о страдању Нушићевом у борби за слободу јавне речи, која је, како је оценио жири, и данас угрожена. Он је образложио у беседи да је Нушић због својих слободних мисли, речи три пута сурово кажњен. Два пута због својих стихова а трећи пут је то „злочин у продужењу који траје и данас“. Можда је и највише кажњен када је проглашен за највећег српског комедиографа па се Срби почели смејати његовој мудрости уместо да их она тера на размишљање и плакање. Наводи да је Нушић најнесрећнији сведок наших превара и самопревара, очигледна жртва нашег менталитета, свевременски бележник наше срамоте али са племенитом идејом да од нас начини људе. На много тога је покушао да нам укаже кроз своје јунаке „од којих и данас све врви у Србији“ али ми га нисмо чули.
Иначе, као један од закључака скупа о реторици, а због великог интересовања, у плану је организовање радионице или радног кампа о говорништву. Са сваког округлог стола биће објављена публикација са стручним радовима и беседама, а тема следеће године ће бити „Политички говор у Нушићевом делу“.
Ј. С.
