Posle Novog Sada, Beograda i nekoliko drugih gradova u Srbiji, i Čačak je dobio centar za izvođenje NTC programa. Novi centar otvoren je u oktobru ove godine, u jezičkoj školi Blackbird. U toku je upis polaznika za NTC radionice, gde će deca pod stručnim vođstvom NTC predavača i autora programa u toku ove školske godine usvajati čitav niz korisnih znanja.
– NTC program učenja otvara mnoga pitanja u načinu pristupa učenju, a samim tim i obrazovanju i vaspitanju dece, ali on isto tako pomaže roditeljima da pravilno usmere decu ka razvijanju funkcionalnog znanja u različitim oblastima. NTC program, kao i komunikativna nastava stranih jezika, imaju za cilj sticanje veština koje nisu cilj same po sebi, već olakšavaju napredak i omoućuju efikasno dostizanje ciljeva u praktično svim budućim oblastima akademskog i profesionalnog angažovanja kasnije u životu – kaže Qubomir Vasojević, direktor jezičke škole Blackbird.
Ranko Rajović, autor NTC programa, saradnik je UNICEF-a za ranu edukaciju, gostujući predavač na fakultetima u nekoliko država, osnivač Mense Srbije, dugogodišnji član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta za darovitu decu svetske Mense, dobitnik priznanja međunarodne Mense (MERF – Mensa Education and Research Foundation) za intelektualni doprinos društvu. U intervjuu za čačanske medije, dr Ranko Rajović govori o ciljevima, načinu rada i koristima NTC programa za decu i roditelje.
Razvili ste NTC sistem učenja, koji se sprovodi u mnogim državama Evrope, uključujući i Srbiju. Šta on predstavlja?
– Osnovu NTC programa predstavljaju savremena naučna otkrića iz oblasti neuronauke i pedagogije, a cilj primene programa jeste razvoj kreativnosti i funkcionalnog znanja dece. Iako se u okviru NTC programa radi i direktno sa decom, akcenat programa jeste edukacija roditelja, vaspitača i učitelja, kao osoba koje su neposredno zadužene za razvoj deteta i njegovih potencijala. Rezultati su brzo vidljivi, već posle nekoliko meseci. To je i razlog za pozive iz čitave Evrope, tako da se program već sprovodi u 20 država Evrope, u pojedinim sa odobrenjem Ministarstva obrazovanja, a u ostalima u saradnji sa obrazovnim institucijama. Važan motiv za dete je igra, tako da sve što radimo u NTC programu liči na igru. Ovde je uloga roditelja nezamenjiva, jer oni su ti koji moraju da pokrenu dečji mozak, da čitaju knjige sa detetom, da pričaju, da rade puno i tako pomognu da dete dosegne svoje biološke potencijale. I sve to mora da liči na nešto interesantno, da bude igra, da detetu ne bude dosadno. Da bismo pomogli roditeljima, otvorili smo i internet stranicu njnjnj.ntcucenje.com gde tekstove pišu stručnjaci iz nekoliko oblasti (medicina, psihologija, pedagogija, specijalna edukacija) i gde može da se nađe puno korisnih saveta. U NTC programu imamo čitav niz metoda koje liče na igru, a koje zapravo detetu olakšavaju učenje, povezivanje i teraju ga na razmišljanje. Pre dve godine smo u Srbiji pokrenuli NTC radionice za decu od četiri do 12 godina.
Gde su đaci iz Srbije kada je reč o znanju?
– Ako gledamo na brojna međunarodna testiranja, onda smo ispod proseka Evrope, a Evropa je ispod proseka Istočne Azije. Jedan od vodećih testova za proveru znanja, načina razmišljanja, rešavanja problema je PISA test. To su organizovale najbogatije države sveta, da vide gde su u odnosu na druge države i da li je njihov školski sistem dobar, ili ga je potrebno menjati. To rade učenici koji su završili osnovnu školu, koji će biti ekonomski produktivni za 20 godina. Jasno je da je PISA test jedan od važnih pokazatelja razvoja države za 20 godina. Ako smo sad ispod proseka Evrope, a Evropa ispod proseka Istočne Azije, pitanje je – šta će sa nama biti za 20 godina. Moramo da shvatimo da je obrazovanje stub društva i da se tako ponašamo prema obrazovanju. Nema ništa važnije od obrazovane dece, koja znaju da misle, da budu kreativna i da stvaraju nešto novo. Znamo da je obrazovanje bilo oduvek važno, ali to je sada još više izraženo, jer vreme jako brzo ide.
Šta roditelji i škola rade dobro, a u čemu greše?
– Čitav niz grešaka, prvo od strane roditelja, mogu da oštete razvoj deteta. To obično bude prezaštićivanje, zatim kada roditelji gledaju da sebi olakšaju čuvanje deteta i kada obavljaju posao umesto deteta. Roditelji to rade iz najbolje namere, ali takvim ponašanjem oštećuju neke važne biološke funkcije kod svog deteta, što kasnije u školi rezultuje slabijom koncentracijom, dete ne može da sluša na času, da pazi, da piše, da čita, da računa, ne može da uči… To su učitelji primetili, pa sam radio nekoliko istraživanja u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, gde sam od učitelja dobio podatak da je svaka nova generacija prvaka malo slabija u odnosu na prethodnu generaciju. Taj trend postoji već desetak godina i ne zaustavlja se. Važno je edukovati roditelje, ali i vaspitače i učitelje, jer svi zajedno možemo da pomognemo da se ovaj trend zaustavi.
Imate li neki savet za roditelje čija deca imaju poteškoće u učenju, kako im pomoći da što lakše savladaju gradivo?
– Dobro je da roditelji znaju da se sposobnost za učenje razvija od najranijeg detinjstva, da je igra veoma važna, da boravak u prirodi aktivira važne regije mozga koje učestvuju u kognitivnim procesima, da svaka aktivnost deteta u kući pomaže u razvoju njegovih ukupnih sposobnosi (spremanje svojih stvari, pomaganje mami i tati, neke sitnice koje mora svaki dan da uradi…). To sve je osnova za razvoj mozga, tako da je to potrebno ukoliko želimo da dete može da prati nastavu, da uči, da čita, da računa. I naravno, potrebno je koristiti tehnike koje pomažu detetu da savlada gradivo, da nauči, da povezuje informacije.
Koji je način postupanja sa darovitom decom u obrazovanju i koje greške se najčešće prave kada je reč o inkluziji darovite dece?
– Darovita deca su dosta osetljiva i jedno istraživanje američke Mense govori da od 20 potencijalno darovitih u životu uspeva samo troje. To naravno ne znači da je kod nas tako, ali očigledno je da sva darovita deca ne iskoriste svoje potencijale. Gde je problem, kako im pomoći, kako sprečiti negativan uticaj okruženja, kako edukovati učitelje koji rade sa njima…, to su sve pitanja na koje pokušavaju da daju odgovor stručnjaci iz oblasti psihologije i pedagogije. A drugi problem je što je ponekad teško prepoznati darovito dete, jer reproduktivno učenje koje je osnova školskih sistema u puno država, ponekad stvara otpor prema takvom učenja, pa darovito dete postaje čak i problematično, neće da uči, popušta u školi i slično. Poznato je da su daroviti najveći resurs svake nacije, pa je potrebno više truda uložiti u rad sa ovom decom.
