Епархија жичка богатија је за још једно значајно издање која излази са благословом Њего 24 bottles clima emme marella outlet vanessa wu basket 24 bottles clima pochette firmate outlet emme marella outlet online alberto guardiani scarpe deuce vaughn jersey harmont & blaine 24bottle harmont & blaine outlet shop online borse y not al 70 di sconto zalando harmont & blaine sac eastpak benetton sito ufficiale вог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина: Др Вук Даутовић, протојереј др Слободан Јаковљевић „Ризница Саборне цркве Вазнесења Господњег у Чачку“. Чачак-Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2024. стр. 160.
Рецензију ове књиге потписују др Светлана Пејић (Завод за заштиту споменика културе Републике Србије), др Милош Тимотијевић, музејски саветник у Народном музеју у Чачку и др Никола Лукић, доцент на ПБФ-у у Београду. Богат графички дизајн дело је господина Мирка Тутуновића из графичког студија „Тачка“ из Чачка.
Развој Чачка у нововековној Србији у потпуности је везан за храм Вазнесења Христовог, који је наследник средњовековног манастира Богородице Градачке. Црквена слава промењена је за време кнеза Милоша Обреновића, у част победе у Боју на Љубићу, најважније битке у Другом српском устанку.
Црквене ризнице никада нису биле само места за чување богослужбених утвари, икона, богослужбених и других књига, црквеног текстила. Ризнице су заправо прворазредни трезор историјског и уметничког блага, предмета који сведоче о вековном животу Срба као дела културне заједнице хришћанских народа. Њихов значај у чувању верског и националног идентитета није потребно посебно истицати.
Тако је и ризница цркве Вазнесења Христовог у Чачку својеврстан национални топос који осликава сву сложеност и слојевитост историје града у претходна два века, његово место у Епархији, као и везе са црквама и манастирима у ближој и даљој околини.
Све до појаве каталога који потписују др Вук Даутовић и протојереј др Слободан Јаковљевић ризница Саборне цркве Вазнесења Христовог у Чачку никада није сагледана у свом пуном обиму, нити је на убедљив начин презентована јавности.
Аутори су у „Уводу” (11-15) изложили сажет приказ развоја Чачка и његовог храма, најважније фазе градње, рушења и обнове, нарочито у 19. веку, као и истакнуте личности које су учествовале у овом процесу.
Детаљнији осврт на овај процес изложен је у следећем одељку „Историјат и формирање ризнице храма Вазнесења Господњег” (17-36). Аутори своју анализу почињу од малобројних предмета из средњег века који су сачувани (звона), преко недавно откривених делова моштију, до уобличавања ризнице у време владике Никифора Максимовића када је Чачак био седиште Епархије, а затим и њеног даљег попуњавања и повремених уништавања у последња два века.
Најважнији део публикације је „Каталог одабраних ризничких предмета” (43-158) у коме су детаљно, педантно и историјски поуздано набројани и описани најважнији предмети из ризнице. Како они који се и данас у њој налазе, тако и предмети који су позајмљени Народном музеју у Чачку. Истакнута су укупно 54 предмета, међу њима 21 књига које су настајале од 16. па до почетка 20. века.
Није прескочен ни осврт на компликован, и у појединим случајевима, драматичан историјат ових предмета, као и њихових дародаваца. Иако то није уобичајено, у овом делу налазе се и кратки описи страдања цркве и свештенства цркве у Чачку током 20. века.
На крају је дат „Списак извора и литературе” (161-167).
Каталог је богато илустрован, примерено дизајниран и у визуелном смислу у потпуности комуницира са савременом епохом у којој живимо.
На тај начин, ризница цркве у Чачку добила је нови значајни и незаобилазни предмет у облику каталога, који представља писано сведочанство о сакралном, уметничком и историјском значају драгоцености које се у њој чувају. Овај каталог не само да омогућава приступ ризници у садашњости, већ и оставља трајан запис за који смо сигурни да ће бити од користи будућим генерацијама.
Др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народни музеј Чачак
