ГРУПА “ЕПИЛОГ” ПРОМОВИШЕ ДРУГИ АЛБУМ “ОБРАЗ”, 15. МАРТА, У “СРПСКОМ ПАБУ”
Крагујевачки хард рок састав “Епилог”, у “Српском пабу”, у петак, 15. марта, промовисаће нови, други студијски албум, под називом “Образ”, у издању “SkyMusic Entertainment/SE”. Дебитни албум “Нова Темпоре” снимљен је за T.I.O.L.I. Records, а “Епилог” је наставак приче коју је гитариста и композитор Драган Урошевић Урош, познат по свом ранијем раду у групи “Освајачи”, започео 90-их година. Иначе, “Освајачи” су познат рок бенд из Србије, односно, спој рока, хард рока и хеви метала. Урош, као композитор и аутор у бенду, доприноси стварању препознатљивог звука и оставља велики траг у домаћој рок музици. Његова музика је и данас популарна међу љубитељима рока у Србији и ширем региону. Непролазне песме и хитови, као што су: “С ким чекаш дан”, “Пронађи ме”, “Где да побегнем”, “Маска”, “Крв и лед”, само су неки од наслова које потписује као аутор.
Музичко искуство чланова групе и ауторски рад, доноси аутентичност и у стваралаштву састава “Епилог”. Чланови групе су: Ненад Јовановић (вокал), Драган Урошевић (гитара), Дарко Спасић (гитара), Ненад Вукелић (бас гитара) и Вук Стефановић (бубњеви).
– Наше је да правимо добре песме, добро свирамо, да се добро осећамо, а на концерту смо ту да сви заједно уживамо. Видимо се 15. марта, “Епилог” ће дати све од себе да одемо кући пуни утисака и “пуних ушију” – поручио је Драган Урошевић Урош читаоцима “Чачанског гласа”.
ПЕСМЕ О СВАКОДНЕВИЦИ И ЉУБАВИ
У чачанском локалу “Српски паб” ускоро ћете промовисати Ваш други албум “Образ”. Шта доноси нови албум?
– Наш нови албум доноси осам нових песама, које су настале последњих четири, пет година, укључујући и ону несретну изолацију у доба COVID-а. У току самог рада на новим песмама, скупило се прилично материјала, од кога смо могли да урадимо бар још један албум, али избор је пао на ове песме које се налазе на CD-u. Албум је сниман у студију Дома омладине у Крагујевцу, од септембра 2022, до јануара 2023. године. Појавио се у октобру прошле године у издању SKYMUSIC Entertainment. Песме са овог албума више говоре о свакодневици у којој живимо и, наравно, да се кроз поједине песме провуче и љубав, као непролазна тема и о којој увек има шта да се каже. Сваки нови албум, па и овај, доноси приметну промену на боље када је реч о продукцији, за коју се побринуо наш пријатељ Иван Илић Ћили. Сматрам да се треба ослонити на неке нове ствари и технологије које су нам доступне у свету музике. Трудили смо се да испоштујемо неке високе стандарде када је реч о овој музици. То нам, наравно, није главни ослонац када правимо нову музику, али је јако битан моменат у слагалици саме идеје, текста и музике, које чине једну целину и песму. Мислим да нови албум доноси и нови звук хард рок музике на овим просторима.
Како сте одлучили да оснујете “Епилог”, после чувених “Освајача”, групе која је имала велику популарност на домаћој сцени током деведесетих година?
– “Епилог” је основан из неке потребе да наставим са ауторским радом тамо где сам престао са “Освајачима”. Била је пауза од неколико година, док нисам склопио екипу и убрзо је настао наш први албум “Нова Темпоре”, у издању „T.I.O.L.I. Records, 2016. године.
ПОЛАРИЗОВАНА МУЗИКА
Како оцењујете тренутну алтернативну сцену у Србији?
– Сцена у Србији је јако поларизована, као и друштво, где се људи деле на оне богате који су још богатији и оне сиромашне који су још сиромашнији. Једноставно, губи се та нека стабилна, средња класа људи. Тако је и у музици. Имате музику која није комерцијална и која је намењена једном посебном кругу људи, или имате естраду, која је одавно већ сама по себи једна огромна машинерија из које се само фабрикују нова имена. Изгубила се та средина и, такозвани, mainstream звук. Остала је неколицина старих бендова који и дан-данас егзистирају на овим просторима и ту се затвара прича, у смислу да на свим фестивалима и концертним дешавањима у региону, можемо да гледамо само једне исте извођаче. Звучи помало досадно, али је тако. Идеја нам је да у тој средини нађемо неко своје место и унесемо неку новину, јер сматрам да за ово што радимо постоји и те како озбиљна и бројна публика на овом простору, а мислим на Ex Yu. Има много добрих младих група које немају медијског простора и сви заједно се ослањамо на друштвене мреже, као неизоставни вид оглашавања и маркетинга. Са једне стране, то је добро, али недовољно за једну озбиљну причу и културну катарзу овог друштва, које је прилично посрнуло у неукус и морални хаос.
ПОСТОЈИ МНОГО ДОБРИХ БЕНДОВА
Да ли Вам неки бенд посебно привлачи пажњу?
– Као што сам рекао, постоји много добрих бендова. Не бих никог посебно издвојио, али скрећем пажњу често у разговору, да је потребно много више музичких емисија и простора на телевизијама са националном фреквенцијом, где би исти имали прилику да се представе и дају публици избор. Такође, јако је и битан термин таквих емисија, јер обично и ако постоје, оне су у неким терминима који нису гледани.
Да ли је и колико тешко ауторским бендовима да дођу до публике?
– Ауторским бендовима, са једне стране, јесте тешко да дођу до публике, из баш наведених разлога и недостатка простора на државним медијима, али са друге стране, имају избор да се промовишу на друштвеним мрежама. То је једноставно неизоставно да се промовише нека нова песма или спот. На пример, сматрам да је био јако добар концепт музичке емисије “Три боје звука”, која одавно не постоји. Више таквих емисија, више размишљања на ту тему да се стално даје прилика младим ауторима да дођу до изражаја, сигурно би креирала и укус публике, која увек има избор. Овако, избор је сведен на естраду и шунд тренд, као нешто што је међу већином “ИН”. Изопачене и уништене су све друштвене вредности и младима се сервира једна лоша културна клима, коју бирају као начин живота. Промовишу се медиокритети и будале као хероји, а људи који имају шта паметно да кажу, који су вредни пажње и поштовања, су маргинализовани. Друштво и систем је прилично оболело, тако да је и култура у болесном стању. Зато је младим бендовима, ипак, тешко да дођу до једне здраве популације која вапи за нечим где ће се идентификовати.
Шта бисте поручили читаоцима “Чачанског гласа”?
– Читаоцима могу да поручим да пажљиво бирају, шта и кога слушају, јер су последице већ сад несагледиве. Ипак, будимо оптимисти и верујмо да свуда негде има неко ко размишља као ми. Мој бенд и ја смо, пре свега, јако добри пријатељи, па из тога и изађе таква музика какву свирамо. Рок музика одавно није комерцијална и сама љубав према њој је разлог због чега се бавимо овим чиме се бавимо. Наше је да правимо добре песме, добро свирамо, да се добро осећамо, а на концерту смо ту да сви заједно уживамо. Видимо се 15. марта, “Епилог” ће дати све од себе да одемо кући пуни утисака и “пуних ушију”.
Н. Р.
ТРАДИЦИОНАЛНА КУЛТУРА РОК МУЗИКЕ
Као крагујевачки бенд често гостујете у “Српском пабу” који, поред осталог, промовише и алтернативну сцену. Каква су Ваша искуства, каква је чачанска публика?
– “Епилог” је увек наишао на позитивне и добре реакције код публике у Чачку. Вероватно што, као и Крагујевац, има ту неку традиционалну културу рок музике. Између осталог, сама та веза чачанских и крагујевачких музичара је у једном тренутку кулминирала 70-их и 80-их година са групом “Смак”, као једним од највећих бендова на овим просторима. Крагујевац, Чачак, Краљево, троугао и сарадња та три града, увек доведу до добрих бендова. Исто тако, и чачанска “Крвна група” је јако добар бенд, који је као и “Смак”, имао утицај на музику коју сам радио са “Освајачима”, па се некако ваљда то осећа и сад. Радујем се промоцији која ће бити у “Српком пабу”, у петак, 15. марта, јер управо ту очекујем публику и поштоваоце тврђег звука који ми заступамо. Још увек носим јако добре утиске са нашег наступа на чачанском Градском тргу, пре пар година са групом “Смак”, где смо се представили и промовисали нове песме. Чачанску публику позивам да дођу и заједно направимо једно незаборавно вече, где ћемо представити нови албум “Образ”, а затим одсвирати и оне непролазне хитове групе “Освајачи” са којом сам некад радио.
