НОВЕ СОРТЕ ШЉИВЕ ЧАЧАНСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО СВЕ ЗАСТУПЉЕНИЈЕ У ЗАСАДИМА ШИРОМ СРБИЈЕ
ШЉИВАРСТВО И ДАЉЕ У ЕКСПАНЗИЈИ
Чачански Институт за воћарство, из године у годину, обогаћује своју понуду садног материјала шљиве како новим сортама, тако и количински. У овој продајној сезони, добру прођу су стандардно имале најпопуларније сорте шљиве које су најзаступљеније у засадима широм Србије, али је тај асотиман појачан и са новијим сортама, као што је „Нада“, које су доста тражена на тржишту. Завршена је и сертификација „Петре“, „Дивне“ и „Лане“, тако да су се њихове саднице у овој сезони по први пут нашле у продаји. Иако је продајна сезона при самом крају, још увек се понека садница ових сората шљиве може наћи у Институту.
Приводи се полако крају продајна сезона садног материјала у чачанском Институту за воћарство. Како се показало, шљива је и даље прва воћна врста у Србији и по потражњи и по пласману. У Србији постоји око 900 регистрованих дестилерија, тако да су им потребне огромне количине шљиве. Произвођачи добр перспективу виде и у сушеној шљиви, тако да интересовање за подизањем нових шљивика, као и обнављањем или проширивањем старих, никако не јењава.
На територији Србује, како наводи др Дарко Јевремовић, директор чачанског Института за воћарство, доминирају три сорте шљиве: „стенлеј“, Чачанска родна“ и „чачанска лепотица“, али су доста заступљене и аутохтоне сорте које се користе само за производњу ракије.
– Од сорти које се у последњих 10 до 20 година шире на тариторији наше земље, поменуо бих сорту „Нада“ створену у Институту за воћарство, која је све заступљенија у засадима. Све већи број произвођача тражи ову сорту не само у Србији, већ и у Босни и Херцеговини и Црној Гори, тако да је наишла на јако добар одзив код купаца и они су веома задовољни. Плодови „Наде“ су превасходно намењени за свежу употребу и сушење, али се може користити и за друге видове прераде. Друга изузетно тражена сорта Института је „Крина“. Велики број произвођача, пре свега, у ваљевском крају гаји ову сорту за сушење, али често њене плодове продају и произвођачима ракије. То је јако слатка и родна сорта, гаји се пвенствено за свежу употребу, а веома је погодна за припремање квалитетних џемова. Гаји се у близини већих трговачких центара, има јако крупне и атрактивне плодове, а осим у Србији, има је и у Босни и Херцеговини, око Требиња, где њени плодови постижу високу цену, пре свега, због развијеног туризма. Локалног је карактера и има је још увек у понуди Института за воћарство и неких расадника који имају лиценцу за продају ове сорте. Све траженија на тржишту је и сорта „Тимочанка“ која је добра за потрошњу у свежем стањ,у јер су плодови крупни – објашњава Јевремовић.
Све актуелније постају и три сорте шљиве које су последње створене у Институту: „Петра“, „Дивна“ и „Лана“.
– „Петра“ и „Дивна“ су јако касне сорте, у нашим условима сазревају средином септембра и то је њихов главни адут. Родне су сорте и у адекватним уловима чувања у хладњачи могу да проведу и до месец и по дана, тако да се њихови плодови могу продавати крајем октобра. Намењене су првенствено употреби у свежем стању, јер је овде реч о касним сортама које немају тако велику количину шећера, али тада на тржишту нема неких других, тако да могу постићи високу цену. „Лана“ је рана сорта, зри крајем јуна, одмах после чачанске ране, има крупне и укусне плодове и намењена је, пре свега, свежој потрошњи. Реч је о једној од најранијих сорти код нас. Она је последња створена и призната у нашем Институту – каже директор Института.
Чачански Институт за воћарство је недавно на Пољопривредном факултету у Бањалуци представио своје нове сорте шљиве које полако освају тржиште. Том приликом је одржана и сјајна презентације о изазовима у селекцији нових сората шљиве са којима се сусрећу оплемењивачи у Србији и Европи.
При стварању нових сората шљиве, према речима др Јевремовића, посебан акценат треба ставити на квалитет плода, високе приносе и отпорност на болести и то су три основна циља оплемењивања. Поред тога, посебну пажњу треба усмерити на отпорност шљиве на позне пролећне мразеве, сушу, ниске зимске температуре, као и на време зрења.
Иначе, у региону постоји велико интересовање произвоћача за чачанске сорте шљиве. Најновија искуства у Босни и Херцеговини потврђују да су чачанске сорте „родна“, „лепотица“, „најбоља“, „чачанска рана“ и „Нада“ добро позициониране.
В. С.
