ДВЕ ПЕСНИЧКЕ НАГРАДЕ ИЗ КАИРА
Чачанска књижевница Верица Тадић, члан Удружења књижевника Србије од 2004. године, последњих неколико месеци добила је две важне светске награде за поезију и то обе у главном граду Египта, Каиру.
Једна је за поезију, као допринос светској култури, стигла из Каира у јуну 2023. Тада је прву награду добила од Форума светских песника и уметника у Египту коју прати и Сертификат за културну креативност са образложењем: „За њене невероватне вештине показане током јуна 2023.“ Награђена песма „До последње искре“ објављена је преведена на арапски, руски и енглески језик.
Другу награду добила је недавно, а признање носи назив „Награда писца Саједа Гоме за међународно стваралаштво за 2024” на Међународном такмичењу поезије за 20 најбољих песника из двадесет земаља.
Верица Тадић пише савремену поезију, хаику, приче, сентенце, афоризме, књижевну критику и есеје. Поезија јој је превођена на шпански, немачки, пољски, словачки, руски, енглески и италијански; кратке приче на словеначки. Заступљена је у бројним књижевним листовима и часописима, као и у четрдесет заједничких књига и двадесет антологија. Члан је редакције Књижевних новина „Свитак“. Завршила је Економски факултет у Крагујевцу, а живи и ствара у Чачку.
Објавила је збирке поезије: „Острва ноћи“, Удружење публициста Чачак, 1990; „Пелудна тишина“, „Свитак“, Пожега, 2001; „Тркачи према сунцу“, коауторска књига (пет песника), Чачак,1977; „Прелудијум зебње“, „Легенда“, Чачак, 2016.
Збирке хаику песама: „Мрежа од сунчевих нити“, „Свитак“, Пожега, 2003; „Саг од дуката“, Удружење књижевника Србије & Свитак, 2004; „Заветни плес“, „Легенда“, Чачак, 2013.
Књиге приповедака: „(Кр)истина и (Б)лаж“, Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност, Пљевља, Црна Гора, 2006; „(Кр)истина и (Б)лаж“, Легенда, Чачак, 2007.
Књиге сентенци: „Флуоресцентни прсти“, Центар за културу Гуча, 2008; „Причесна врата“, Легенда, Чачак, 2013; „Еонски графити“, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2015.
Књиге студија и есеја: „На хридима тренутка“, Центар за културу Гуча, 2009; „Кад речи сањају“, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2015.
Књига превода: “Заједнички портрет“ (Цоллецтиве Портраит), Библиотека општине Лучани, Гуча, 2022.
О књижевном стваралаштву Верице Тадић написане су бројне студије, међу њима су: Часопис „Свитак“, (број 27-28. 2001) посвећен је књижевном стваралаштву Верице Тадић; Др Милован Гочманац, је објавио књигу: „Одуховљени лирски сензибилитет“ (2012), посвећену стваралаштву Верице Тадић; Др Милован Гочманац, је приредио другу књигу есеја и приказа групе аутора о књигама Верице Тадић: „Лазур будућег времена“ (2020); Милијан Деспотовић, је објавио књигу: „Реторика светлости“ (2018)…
За своје стваралаштво понела је бројне награде и признања: за поезију и причу (Књижевни клуб „Моравски токови у више наврата); за есеје („Андра Гавриловић“, 2008), за афоризме „Момчило Тешић“, (2005); Награда, „Ћамил Сијарић“ за књигу приповедака: Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност, Црна Гора, Пљевља, (2005); Награда „Naji Naman’s Foundation for Gratis Culture“ за целокупно стваралаштво – „Honour prizes(for complete works) ” , Либан, 2018; Интернационална награда „Zhen Nian Cup“ Award – Biography and Leterary Essay Award (On the Literary Work of Milorad Pavić) и многе друге.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Верица Тадић
