ГОРАНА ТАНАСКОВИЋ О УТИЦАЈУ НЕМАЧКОГ ЗАКОНА О ДУЖНОЈ ПАЖЊИ У ЛАНЦУ СНАБДЕВАЊА НА НАШЕ ФИРМЕ
У складу са новим Законом о ланцима испоруке у Немачкој, наше компаније које извозе од сада ће морати да докажу да нису загађивачи животне средине и да поштују људска права. Овај закон се не односи на фирме које извозе готове производе, већ само на добављаче, и то за велике немачке компаније. Привредна комора Србије ће у марту отворити канцеларију за подршку, како би нашим компанијама олакшала прилагођавање на нова немачка правила, рекла је за наш лист Горана Танасковић, руководилац ОЈ Чачак ПКС Моравичког и Рашког управног округа.
– С обзиром на то да је Немачка донела Закон о дужној пажњи у ланцу снабдевања, извозници ће морати да поштују људска права и еколошке критеријуме производње и транспорта. Наравно, компаније из Србије, које извозе сировине, репроматеријал и полупроизводе на немачко тржиште, мораће да се прилагоде уколико желе да и даље извозе у ову земљу. Према подацима Привредне коморе, у Немачку извози око 3.000 фирми из Србије, али важно је нагласити да овај закон не важи за компаније које извозе готове производе – напомиње Горана Танасковић.
Наша саговорница објашњава да поштовање људских права говори о борби против дискриминације, дечијег рада, мобинга, злоупотребе људи, што се дешава у појединим азијским и афричким земљама. На наше фирме већи утицај би могли да имају еколошки критеријуми новог немачког правила, каже Танасковић и додаје да ће компаније у добављачком ланцу морати да испуњавају стандарде у вези загађујућих супстанци, употребе живе и прекограничног кретања отпада и његовог одлагања…
Саговорница “Гласа”, наглашава да се у Немачкој, за сада, овај закон односи само на фирме које имају више од 3.000 запослених, али истовремено и упозорава да ће та граница бити смањена:
– Овај закон обавезује немачке фирме које у овој години запошљавају преко 3.000 радника, а од следеће ће, највероватније, важити за компаније са више од 1.000 запослених. Дакле, на наше извознике у овој години ће немачка правила мање утицати, а наредне године, када граница буде смањена и за немачке фирме, имаће већи утицај и на наше компаније.
Према њеним речима, очекује се да ће све бити скупље и да ће порасти трошкови пословања, а како каже, питање је и како ће наше фирме бити прихваћене на немачком тржишту, јер ће и у Немачкој морати да порасту цене роба: “Највећи конкуренти нашим компанијама су сличне фирме из Мађарске, Бугарске, Руминије, Хрватске, које већ имају подстицаје у Европској унији, па ће бити и конкурентније у извозу, него наше”.
Иначе, Немачка је главни спољнотрговински партнер Србије, са годишњом разменом од 8,2 до 8,3 милијарде евра. Такође, највећи је спољнотрговински партнер и Чачка.
– То је земља у коју ми највише извозимо, извоз у 2022. години је био 136 милиона евра, а увоз 56 милиона евра. Дакле, имамо суфицит у спољнотрговинској размени. Највише извозимо производе од гвожђа, челика и алуминијума, а то су управо полупроизводи, делови и сировине, који су подложни овом новом немачком закону. Потом следе гуме и остали производи од каучука, возила, одећа и текстилни производи. Поново наглашавам, овом немачком правилу не подлеже извоз готових производа. Иначе, Горњи Милановац и Лучани више увозе из Немачке, него што извозе – рекла је Горана Танасковић, наглашавајући да ће Привредна комора Србије у марту отворити канцеларију, где ће сви привредници на које утиче овај немачки закон моћи да добију више информација.
Н. Р.
