ПРЕДАВАЊЕ АРХЕОЛОГА ДР ДЕЈАНА РАДИЧЕВИЋА У УДРУЖЕЊУ „ИРМОС“ (Други део)

Чачанско Удружење ИРМОС у сарадњи са НТП Чачак организовало је 15. септембра, занимљиво предавање под називом „Нова открића у средњовековној археологији“ које је одржао др Дејан Радичевић, (Чачак,1970), доцент Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где држи наставу из предмета Национална археологија средњег века.

Током последње деценије Радичевић руководи археолошким истраживањима која откривају нова сазнања о подручјима у којима се истражује, нарочито у Малом Зворнику, где се налазе остаци српског утврђења из 9 и 10. века, затим на Руднику, на коме се налазе остаци средњовековног трга (насеља) из 14-15. века и у селу Бањи подно Венчаца, недалеко од Аранђеловца, где су откривени остаци монументалног храма из 14. века. О Малом Зворнику писали смо у претходном издању „Гласа“, у овом доносимо сазнања о два наредна.

Riobet Казино: Где мечты российских игроков становятся реальностью

Риобет Казино – это место, где виртуальная реальность сочетается с настоящими мечтами российских игроков. С каждым вращением барабана слот-машины или раздачей карт в блэкджеке, здесь возможно погрузиться в захватывающий мир азартных игр и испытать настоящий адреналин. Но что делает Riobet Казино таким привлекательным для игроков из России? И какие возможности и преимущества оно предоставляет своим посетителям?

В этой статье мы рассмотрим, почему Riobet Казино стало популярным выбором среди российских игроков, какие игры и бонусы доступны на платформе, а также какие особенности делают его особенным. Погрузитесь в мир азарта и возможностей вместе с нами, чтобы узнать, как мечты игроков становятся реальностью в Riobet Казино.

Уникальные возможности и преимущества игры в Riobet Казино

Riobet Казино – это место, где мечты российских игроков становятся реальностью. Здесь каждый найдет что-то по своему вкусу: от захватывающих игровых автоматов и классических настольных игр до живых дилеров, которые создадут атмосферу настоящего казино.

Играйте в любое время дня и ночи, в удобном для вас месте, в Riobet Казино. С нами вы сможете окунуться в мир азарта и возможностей, где каждый вращение рулетки или карта в блэкджеке может принести вам крупный выигрыш.

Не упустите шанс испытать иной уровень азартных игр в Riobet Казино. Присоединяйтесь к нам сегодня и начните свой захватывающий путь к успеху и азарту!

Безопасность и надежность: защита данных игроков в Riobet

Риобет Казино – это онлайн площадка, где каждый российский игрок может превратить свои мечты в реальность. Здесь представлен широкий выбор азартных игр, начиная от популярных слотов и заканчивая классическими настольными играми. Казино Риобет радует своих посетителей удобным интерфейсом, высоким качеством графики и атмосферой настоящего азарта.

Одним из преимуществ Риобет Казино является возможность игры как на реальные деньги, так и в демо-режиме. Это позволяет игрокам испытать удачу и развлечься без риска потерять свои средства. Кроме того, казино предлагает различные бонусы и акции, которые делают игровой процесс еще более увлекательным и выгодным для пользователей.

Безопасность и надежность – важные аспекты, на которые обращает внимание каждый игрок. Риобет Казино обеспечивает конфиденциальность данных, честную игру и оперативные выплаты выигрышей. Таким образом, это место, где каждый желающий может насладиться азартом, не беспокоясь о надежности и качестве сервиса.

Игровая коллекция Riobet: разнообразие и качество игр

В Riobet Казино игроки из России могут наслаждаться захватывающими играми и испытать настоящий азарт. Сайт предлагает широкий выбор игровых автоматов, настольных игр и живого казино, где каждый найдет что-то по вкусу. Благодаря удобному интерфейсу и высокому качеству графики, игровой процесс становится еще более увлекательным.

Риобет Казино заботится о своих игроках, предлагая различные бонусы и акции, которые делают игру еще более привлекательной. Безопасность и честность игры являются приоритетом казино, поэтому игроки могут быть уверены в надежности проведения игровых сессий. Riobet Казино – место, где мечты российских игроков становятся реальностью, а азарт и возможность выиграть крупный приз делают игру еще более захватывающей.

Привлекательные бонусы и акции для игроков в Riobet Казино

В Riobet Казино игроки из России находят уникальное место, где их мечты о крупных выигрышах и захватывающих приключениях становятся реальностью. Это онлайн казино предлагает широкий выбор азартных игр, от популярных слотов до классических настольных игр, удовлетворяя вкусы самых требовательных гемблеров.

Особенностью Riobet Казино является высокое качество графики и звукового сопровождения, создающее атмосферу реального казино, прямо у вас дома. Благодаря современным технологиям игроки могут наслаждаться игровым процессом в высоком разрешении, чувствуя себя как в самом центре азартного мира.

Кроме того, Riobet Казино предлагает разнообразные бонусы и акции, делая игру еще более увлекательной и выгодной. Новичкам доступен приветственный бонус, а постоянные клиенты могут участвовать в лояльност программе и получать эксклюзивные привилегии.

Независимо от опыта и предпочтений, в Riobet Казино каждый игрок найдет что-то по душе, благодаря разнообразию игр и возможностей для выигрыша. Здесь каждый может почувствовать азарт и волнение, ощущая настоящую атмосферу игры и возможность претворить свои мечты в жизнь.

В заключение, Riobet Казино представляет собой уникальное место, где мечты российских игроков становятся реальностью. С широким выбором игр, привлекательными бонусами и высоким уровнем сервиса, здесь каждый найдет что-то по душе. Будь то популярные слоты, азартные столы или возможность играть в режиме live, Riobet предлагает захватывающий игровой опыт, который оставит вас в восторге. Не упустите шанс испытать азарт и радость победы вместе с Riobet!

– Сваки од ових локалитета је на неки начин ексклузива, јер сваки отвара неку нову страницу наше средњовековне археологије. Они су по свом карактеру разнородни. Док је у Малом Зворнику то велики рановизантијски комплекс који се простире на површини од десетак хектара, и један је од највећих те врсте. Може се поредити, рецимо, са Градином на Јелици, јер су настајали у исто време и, отприлике, имали исти значај регионалног центра у своје време. То је било важно место, зато што се налазило на главном путу који је спајао метрополе Сирмијум и Салонум, који је водио из Паноније у Далмацију и то је било стратешки веома важно место, али за нас је веома важан тај млађи слој који припада раном средњем веку, 9. и 10. веку, и то су, за сада, најстарији трагови у овом делу Србије, који припадају раној средњовековној српској држави о којој знамо веома мало. Ми најраније податке имамо управо из средине 9. века, а из тог времена и јесу ти остаци који се налазе у Малом Зворнику, као једном од најважнијих пунктова који се налазе на самом северу раносредњовековне српске државе – подсећа археолог Радичевић.

Сва та истраживања др Деја Радичевић реализује са колегама из надлежних установа. На Руднику са колегиницом Аном Цицовић из Музеја, у Аранђеловцу са колегом Владаном Миливојевићем из Музеја у Аранђеловцу, у Малом Зворнику са надлежним Заводом за заштиту споменика културе. Финансирања су везана за Министарство културе, а с друге стране и локалне заједнице, нарочито у Малом Зворнику.

На северној подгорини Венчаца, у селу Бањи недалеко од Аранђеловца, налази се локалитет Маџарско гробље (познат и под именом Дворине), на коме су, 2011. године, констатовани остаци средњовековне цркве, који се систематски истражују од 2016. године. Монументалношћу (27,45 х 13,75 м) и начином градње, издваја се у односу на све друге средњовековне цркве до сада познате у ширем окружењу.

– Оно што је баш ексклузива то је откриће цркве испод Венчаца, која по својим димензијама и по свим својим карактеристикама одговара владарским задужбинама свог времена, далеко превазилази и најбогатије властеоске, и наравно поставља се питање ко, зашто, ко је ктитор. Ми немамо непосредне потврде, реч је о средини 14. века, претпостављамо да би то могла бити и царска задужбина тог времена, с тим што за то немамо непосредних доказа. Очигледно је да је неко грандиозно замислио, читаво то здање, с тим што ти радови нису завршени до краја. Рецимо, брод је осликан изузетно квалитетно, док радови у припрати нису завршени до краја, тако да су бурна историјска дешавања касније, из друге половине 14. и прве половине 15. века, прекинула те радове. Али, она остаје као сведочанство које је потпуно изненађење у том делу средњовековне Србије, будући да је у то време реч о простору на самој периферији српске државе – наводи археолог Радичевић, који ову кампању спроводи заједно са Владаном Миливојевићем из Музеја у Аранђеловцу.

Откривена монументална црква грађена је у архитектонском стилу који раније није био познат у овим деловима средњовековне Србије, већ је карактеристичан за знатно јужније српске области, истиче наш саговорник. Унутрашњи простор брода решен је у виду уписаног крста развијеног типа. На истоку је имала три апсиде, куполу су носили слободно зидани ступци, а на западу се налазила припрата, истовремено грађена са другим деловима цркве. Изградња је датована у средину или у трећу четвртину 14. века. Да радови нису сасвим завршени до краја, показује одсуство живописа у припрати, за разлику од брода који је био осликан. Међу пронађеним фрагментима најзначајнији су они са представама лица светитеља, који сведоче о изузетном умећу мајстора и високим уметничким вредностима његовог дела. Отворено је питање – када је црква први пут страдала. Током прве половине XV века потврђено је интензивно сахрањивање унутар припрате, чији су зидови стајали бар до средине столећа. Након коначног пада, рушевина је коришћена као мајдан каменог материјала, тако да су велики делови цркве разграђени у потпуности. Око цркве је још у средњем веку формирана некропола, а над срушеном и већ разграђеном црквом сахрањивање је трајало до средине XIX века, наводи Дејан Радичевић.

АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА О НАЈСТАРИЈИМ

РУДАРСКИМ ТРГОВИМА СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ

На Руднику је реч о истраживањима средњовековног трга као економског и административног средишта на коме су, како сазнајемо од истраживача, до сада откривене чак три цркве.

– Средњовековни тргови су били изузетно важни за Србију, а Рудник је био један од најважнијих и рударских и трговачких центара. Откриће тог средњовековног трга, односно, материјалних трагова, за нас је изузетно важно, јер ми нисмо ни знали где се он налази. Такав трг је место које се развија у близини рударских лежишта и места где се вадии прерађује руда, а његова намена је првенствено трговачка и административна. То је место било економски и административни центар Рудника, место где се послује, где долазе пословни људи. То је откриће самог трга, објеката који се тамо налазе , да би уопште знали, ми имамо добро разрађене податке из писаних извора, е сада се и археологија ту уклапа и употпуњује ту слику. До сада су на том простору откривене три цркве. Једна је католичка, две су православне, већи број објеката који су и стамбеног, и економског, и јавног карактера. По први пут ископавамо магацине за робу која је стизала, а имамо и материјалне трагове робе која је стизала. До сада смо били принуђени да све проналаске на Руднику затрпавамо. У Малом Зворнику већ почињу радови на конзервацији цркве, на Руднику је започета процедура око решавања имовинско-правних односа који би трербало на крају да доведу до почетка кнзерваторског пројекта. У Аранђеловцу је,такође, конзерваторски пројекат на помолу и радимо га са Републичким заводом, тако да се надам да ће на свим местима, ипак, остати на крају видљиви трагови, да нећемо бити принуђени да то затрпавамо. Али, то је сад посебна прича која није толико везана за истраживања и не зависи толико од нас, истраживача – истиче археолог Дејан Радичевић.

Напредак рударства у средњовековној Србији условио је и убрзаниразвој трговине. У сваком рударском центру развио се и трг – централни простор, где се одвијао пословни и јавни живот. Као најстарији у изворима су забележениБрсково и Рудник. Услед недостатка писаних података, за проучавање овихрударских и трговачких насеобина од прворазредног значаја су материјалниостаци на терену и резултати археолошких ископавања. Циљ истраживања је, наводе археолози истраживачи, да се укаже нарасположива сазнања те врсте, као и на то колико су она сагласна са постојећим представама о изгледу рударских тргова, заснованим на подацима из сачуваних историјских извора и повременим обиласцима локалитета.

У писаним изворима су као најстарији рударски центри средњовековне Србије забележени Брсково и Рудник. Расположива сазнања најраније присуство Саса везују за Брсково, најзначајнији српски рудник у 13. веку.

Подаци из пете и шесте деценије XIII века сведоче и о већ развијеном трговачком месту, које походе трговци из Котора и Дубровника. Сматра се да трг врхунац доживљава крајем XIII и почетком XIV века, а његово постојање и активност били су у директној вези са радом рудника. Од друге половине XIV века, мада и даље активно као рударско и трговачко место, Брсково почиње заостајати за другим рударским центрима која постепено преузимају примат. Недуго после Брскова почиње експлоатација рудног блага и у северним деловима тадашње Србије, на планини Рудник. По свој прилици и ту суСаси имали важну улогу у оснивању рудника. Рудокопња је утицала и да убрзо буде засновано насеље неаграрног живља и отворени локални трг, што је са собом повукло и развој трговине.

Први помен у дубровачким изворима из последње деценије XIII века сведочи о трговачким везама са Дубровником и Брсковом. У повељи коју је почетком XIV века краљ Милутин издао Дубровнику, права дубровачких трговаца на Руднику изједначена су са правима која су имали у Брскову. Рудник се убрзо развија у један од најважнијих рударских и трговачких центара, који доживљава процват током XIV и прве половине XV века. Из сачуваних докумената види се да су у почетној организацији насеља

у Брскову и на Руднику Саси имали кључну улогу. На другој страни, писани подаци сведоче и о раном и сталном присуству дубровачких трговаца. Присуство странаца, рудара и трговаца, дало је особен печат уређењу тих насеља. Међутим, о њиховом изгледу из писаних извора зна се веома мало. Недостају ликовни извори и описи у делима савременика, а писана грађа садржи тек по неки податак који не помаже да се њиховизглед реконструише. Познато је да су трговци који су ту дуже боравили имали своје куће. За неке од њих наводи се да су биле од дрвета. У једном документу који се односи на Рудник, говори се о кућама које су биле распоређене у улице. Само се може претпоставити да су те улице водиле на главни трг, као што је то био случај у неким другим местима.

– На улици су се налазиле трговачке радње и радионице занатлија, али и о њиховом изгледу нема детаљнијих информација. Сведок једног инцидента у Руднику причао је како је са улице побегао у дућан. Услед недостатка писаних података, за проучавање рударских и трговачких насеобина у Брскову и Руднику од прворазредног значаја су материјални остаци на терену и резултати археолошких истраживања. Циљ овог рада управо је да укаже на расположива сазнања те врсте. Нажалост, одмах се мора нагласити да су досадашња истраживања била прилично скромна и сасвим непримерена значају који су ова места имала у средњем веку. На самом почетку научног интересовања за Брсково,наметнуло се питање убикације. Постојала су различита мишљења, али је касније опште прихваћено да се налазило на северу данашње Црне Горе… – говорио је на овом занимљивом предавању археолог Дејан Радичевић.

Зорица Лешовић Станојевић

Фотографије: Дејан Радичевић