ЗАНИМЉИВО ПРЕДАВАЊЕ АРХЕОЛОГА ДР ДЕЈАНА РАДИЧЕВИЋА У УДРУЖЕЊУ „ИРМОС“ (Први део)
Др Дејан Радичевић, (Чачак,1970), пореклом Драгачевац, је доцент Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где држи наставу из предмета Национална археологија средњег века, на коју су фокусирана и његова истраживачка интересовања. Током последње деценије руководи археолошким истраживањима у Малом Зворнику (остаци српског утврђења из 9-10. века), на Руднику (остаци средњовековног трга из 14-15. века) и селу Бањи подно Венчаца, недалеко од Аранђеловца (остаци монументалног храма из 14. века). О ова три атрактивна локалитета и новим открићима која нуде, говорио је археолог Радичевић, на предавању са називом „Нова открића у средњовековној археологији“, које је чачанско Удружење ИРМОС организовало у среду, 15. септембра, у просторијама НТП у Дому културе. Презентацији истраживања на овим локалитетима присуствовали су и Чачани Драган Ћирковић и Мирко Вранић, као чланови Радичевићеве архолошке екипе.
Биографију предавача представио је Немања Милетић, један од оснивача ИРМОС-а, а предавању је у име Удружења, претходила захвалност вероучитеља Ирене Чоловић, граду, установама, предузетницима и медијима на подршци коју је ИРМОС имао у реализацији пројекта „Хорска сретања“, подржаног и од Министарства културе и информисања РС. Захвалнице је, поред осталих, добила и наша медијска кућа.
– Сваки од ова три локалитета је на свој начин ексклузива. Реч је о налазиштима која су по свом карактеру и хронолошком одређењу различита, на сваком је откривено нешто ново и свако од њих отвара нека важна питања и отвара неку нову страницу наше средњовековне археологије, показујући истовремено како археологија на најбољии начин попуњава белине у проучавању наше средњовековне прошлости, условљене недостаком писаних извора – рекао је Дејан Радичевић.
Он напомиње да се у Малом Зворнику истражују остаци српског утврђења оквирно датованог у раздобље 9-10. век.
– Такве тврђаве раније нису биле познате у том делу раносредњовековне српске државе и сведоче о њеном устројству и снази. Последњи радови резултитирали су открићима и гробова, какви нам раније нису били познати, а предмети пронађени у њима сведоче да се ради о припадницима вишег друштвеног слоја. На Руднику се истражују остаци средњовековног трга (насеља) који се у 14-15. веку развио у једном од најважнијих рударских и трговачких центара средњовековне Србије. Будући да слични комплекси раније нису истраживани и ови истраживања представљају нову страницу наше средњовековне археологије. Откриће средњовековне цркве на северним падинама Венчаца, у селу Бањи недалеко од Аранђеловца, представља једно од највећих изненађења последњих година. Изградња је оквирно датована у средину 14. века, грађена је у архитектонском стилу који раније није био познат у овим деловима средњовековне Србије, већ је карактеристичан за простор знатно јужније области (Косово и Метохија, Македонија). Није познато ко је и с каквом намером саградио ову цркву. Монументалношћу је много ближа владарским задужбинама тог времена, него и највећим властеоским црквама – истиче Радичевић.
Археолошка истраживања локалитета Орловине у Малом Зворнику (2013-2021)
Седамдесетих година прошлог века, археолог Миливоје Васиљевић обавио је прелиминарна истраживања на подручју општина Средњег Подриња, подсећа Дејан Радичевић. Констатовао је да се изнад градског центра Малог Зворника, на вису Орловине, налазе остаци средњевековног утврђења, на коти 302 м. Око заравњеног виса пружа се обимни зид дебљине два метра, рађен од притесаног камена, који је заливен малтером од живог креча и песка. Градско платно и једна кула су оштећени путем који се спушта од Влашких њива низ падину према обали Дрине, где се могу претпоставити остаци подграђа. Време настанка утврђења опредељено је у доба Мачванске бановине или Деспотовине.
Захваљујући иницијативи и подршци општинског руководства у Малом Зворнику, пробна археолошка ископавања обављена су у периоду од 16. до 28. септембра 2013. године. Неопходна финансијска средства одобрена су одлуком Општинског већа СО Мали Зворник, док су радови изведени у организацији Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
КАД ЈЕ ДРИНА БИЛА ПЛОВНА ДО ЗВОРНИКА
Радичевић напомиње да је циљ истраживања био да се дефинише стратиграфска слика на локалитету и издвоје фазе његовог живота. Полазна претпоставка била је да се на десној страни Дрине налази тврђава која је једновремена са оном у Зворнику, тако да су обе представљале делове исте фортификације којом је контролисан важан пут који је водио овим делом Подриња. У складу с тим првенствено су очекивани трагови живота који би припадали раздобљу позног средњег века и столећима турске власти на овим просторима. Мећутим, већ првим археолошким сондама добијени су подаци који налазиште чине знатно сложенијим и значајнијим. Са ископавањима је настављено до 2016. године, након чега је уследила вишегодишња пауза, да би радови били наствљени овог лета, каже наш саговорник.
Пробним ископавањем обухваћени су делови највишег платоа Орловине и врхови падина са северне и југозападне стране. Пронађени археолошки материјал указивао је да се ради о вишеслојном археолошком налазишту. Најстарији трагови живота припадају праисторијском раздобљу. На основу спорадичних налаза уломака грнчарије, за сада се може само претпоставити, да се на врху брега налазило праисторијско насеље градинског типа. Следећи хоризонт живота, најбоље документован у свим ископима, може се приписати рановизантијском раздобљу, оквирно, 6. веку после Христа. Остаци бедема, са кулама, као и бројни покретни налази (грнчарија, стакло и други предмети за свакодневну употребу), несумљиво сведоче да је у том времену подигнуто веће утврђење које је имало функцију да контролише околне комуникације, али и богате рудне ресурсе који су се налазили у околини. Његова изградња се може довесту у вези са великим градитељским подухватом које је за владавине цара Јустинијана I (527-565) предузет у унутрашњости Балканског полуострва.
НАЈСТАРИЈИ ТРАГОВИ СРБА У ОВОМ ДЕЛУ ПОДРИЊА
Најмлађи хоризонт живота на врху Орловина припада раздобљу раног средњег века. Оно што ове предмете чини посебно занимљивим је чињеница да су то за сада најстарији археолошки трагови Срба у овом делу Подриња. Дошло се до веома значајних података о начину градње и трасама сухозидних бедема који припадају раносредњовековној српској тврђави. У последњој кампањи, истражени су и приви гробови који се оквирно могу приписати 9. столећу.
– Овај резултат радова на Орловинама има посебан значај, будући да се ради о откићима која могу осветлити прилично затамљена и непозната прва столећа средњег века на овим просторима. Таквих налазишта, до сада познатих са обе стране Дрине, веома је мало. На будућим истраживањима је да у потпуности разјасни прелазак из рановизантијског у раносредњовековни хоризонт и пружи одговор на питање континуитета и дисконтинуитета између антике и средњег века на овом простору – каже археолог Радичевић.
Када је реч о рановизантијској фази на Орловинама мора се нагласити да се ради о остацима утврђеног комплекса који се, према површини на којој се распростире, може убројати у ред већих на територији Србије. На његов велики значај посредно указују и два објекта посебне намене који су се налазили унутар бедема. Ближе врху Орловине са источне стране на површини видљив је велики кружни објекат, унутрашњег пречника око 15 м. Зидан је каменом, а чињеница да је прилично укопан наводи на закључак да би се овде могло радити о остацима монументалне цистерне која по својим димензијама превазилази до сад познате код нас.
ОТКРИВЕНА ЦРКВА МОНУМЕНТАЛНИХ ДИМЕНЗИЈА
– Осим овог објекта, који је само пробно сондиран, постојање друге грађевине посебне намене потврђено је обимнијим археолошким ископавањима. Наиме, непосредно испод врха брда, са југозападне стране откривени су остаци цркве која је, такође, изненадила својим димензијама, а које је сврставају у једну од најмонументалнијих цркава рановизантијског доба до сада познатих на територији Србије. Истраживачкe кампањe од 2014. до 2016. године, као и наставак у 2021. години, биле су усмерене на дефинисање њене основе. Приликом ископавања су раздвојени културни слојеви и издвојене археолошке целине. Све фазе ископавања документоване су на одговарајући начин, а покретни налази су инвентарисани, уз издвајање оних који завређују даљи конзерваторски поступак – наводи Радичевић и указује на раритетну монументалност цркве у овом делу Подриња.
На Орловинама је откривена црквa сложене основе и великих димензија (дужина 30,40 м, ширина 22,7 м.). Поред главног брода који се на источној страни завршава полукружном апсида димензија 6 х 4 м, са северене стране и јужне стране, такође се налазе бочне просторије, од којих северни „бочни брод“, такође има мању апсиду. Дебљина зидова спољних износи око 1 м, док је преградни зид између наоса и северног брода широк 0,6 м. Према архитектонским одликама се може прибројати групи тзв. босанских или даламатинских базилика, црквених грађевина 6. века, познатих већином на простору Босне и Херцеговине, као и у западним деловима Србије, односно, некадашње просторе провинције Далмације. Димензија и начин градње је сврставају међу најмонументалније цркве рановизантијског доба, до сада познате на територији Србије.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Дејан Радичевић
(Наставиће се)
