Нова легатска поставка Богића Рисимовића Рисима из збирке Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ биће доступна за публику у Галерији ,,Рисим“ од уторка 28. јануара 2025. године.
Радно време Галерије ,,Рисим“ биће од 11 – 17 часова радним данима и од 10 – 14 часова викендом.
Богић Рисимовић Рисим рођен је у Чачку 1926. године. Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1949. године, у класи професора Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића Куна. Излагао је на више од двадесет самосталних и бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Поред сликарства, успешно се бавио филмском сценографијом за филмове Пурише Ђорђевића, илустрацијама у дневним новинама, листовима, часописима и књигама. Такође, писао је поезију и текстове о уметности.
Предавао је на Катедри за цртање и сликање на Факултету примењених уметности у Београду. Добитник је бројних награда за уметност и културу, међу којима су: Политикина „Награда Владислав Рибникар за велико достигнуће у ликовној уметности“ (1958), „Златна арена“ за сценографију филма Бициклисти Пурише Ђорђевића на 17. фестивалу југословенског играног филма у Пули (1970), Награда града Чачка (1972), Специјална награда на Трећем интернационалном пролећном салону у Лозани (1981) и Октобарска награда града Београда за ликовну уметност (1984).Умро је 1986. године у Београду. Неколико година након његове смрти, његова породица је Скупштини општине Чачак, односно Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, поклонила 40 слика, више од 800 цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу, са намером да то буде основа за уметников легат. Од 1992. године, под називом Спомен-збирка Богића Рисимовића Рисима, овај легат постаје саставни део уметничког фонда галерије.
Неколико година након Рисимове изненадне смрти 1986. године породица је одлучила да Скупштини општине Чачак, односно Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, поклони 40 слика, преко 800 цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу, са намером да то буде основа за уметников легат, који под називом Спомен-збирка Богића Рисимовића Рисима од 1992. године постаје саставни део њеног уметничког фонда. За потребе чувања и излагања збирке Скупштина општине Чачак је реконструисала стару кућу у Господар Јовановој улици број 11, коју је Рисим повремено користио као атеље. Данас је овај простор реконструисан, са сталном легатском поставком, али и са привременим изложбама, а постао је препознатљив под именом Галерија „Рисим“. Интензивнији стручни рад на легатској заоставштини започет је током 1995, а поводом припрема за десетогодишњицу уметникове смрти. У периоду од оснивања легата 1989. године па до данас Рисимова заоставштина је представљена кроз неколико важних изложби и у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ и Галерији „Рисим“, као и у другим градовима у Србији (Гучи, Лучанима, Ваљеву, Београду, Крагујевцу, Инђији, Ужицу, Пожеги, Горњем Милановцу), али и у Бањалуци у Републици Српској. Поред изложби које су приређиване као основ за представљање Рисимовог рада, 2011. је поводом обележавања 25 година од смрти уметника Уметничка галерија продуцирала снимање филма о уметничком раду сликара – „Рисимова плава линија“, аутора Љубише Ћирковића. Легат Богића Рисимовића Рисима константно се изучава и презентује, како кроз тематске изложбе, тако и кроз предавања, чувајући сећање на Рисимов лик и дело, затим кроз издавачку делатност Уметничке галерије (попут едиције „Наслеђе“ у којој је у првој свесци обрађен избор из Рисимове литерарне заоставштине 1996, Монографије из 2002, док је 2019. године у свесци 10 представљена Рисимова библиографија). Изложбе попут „Богић Рисимовић Рисим: Плава линија“ у Кабинету графике Народног музеја Србије, као и интересовања за Рисимове слике које показују друге установе културе, говоре о његовом сликарству као незаобилазном када се говори о српској уметности у другој половини ХХ века. Легатска поставка се презентује два пута годишње у Галерији „Рисим“ у Чачку и представља избор од 23 Рисимове слике настале у периоду од 1952. до 1983. године, са тенденцијом да се тренутна поставка измени додавањем и других остварења попут цртежа, поезије, записа и документарне грађе. Кроз овај хронолошки преглед може се сагледати целокупно Рисимово сликарско стваралаштво, стваралачка уверења и дилеме, док се кроз тематске изложбе публика упознаје и са осталим гранама уметности којима се бавио. Управо због великог броја експоната који се налазе у фонду Уметничке галерије, као и њихове вредности, могуће је испитивати креативне границе кустоса, а самим тим и посетилаца, и будућим поставкама давати нов или измењен изглед.
