МИЛАНОВАЧAНИ ОРГАНИЗАТОРИ „ЊУЗ. НЕТ” ТРИБИНЕ
Да је значај слободе медија умногоме апстрактан појам медијским кућама и гласилима због својеврсних притисака и да је наведено условљено оним што надређена инстанца друштву диктира, осведочила је новинарска екипа портала „Њуз. нет” у суботу, 19. марта, у кафићу „Под тремом” у Горњем Милановцу. Пред бројном публиком трибина именована истоветно као и портал, „Њуз. нет” постала је потврда да о особеностима функционисања медија у мањим срединама неретко постаје комплексно водити дијалог. О претходном окупљени Њузовци наизменично су комуницирали са својим гостом Небојшом Савићем, уредником „Таковских новина”.
О раду портала и циљу који их сабране око изговорене или забележене речи окупља Јелисавета Милетић је истакла:
– Ми већ две и по године имамо трибине по читавој Србији под називом „Садашњост Србије”. Циљ тих трибина јесте да говоримо о тренутој ситуацији у медијима, о цензури, притисцима, о аутоцензури, али и раду „Њуза” и нашим искуствима у последњих једанаест година, као и о раду на емисији „24 минута” са Зораном Кесићем. Такође, идеја нам је и да причамо о утицају сатире на друштво и колико она може да помогне да се створи критички став и да се мало боље, паметније проматрају ситуације.
Појам лажних вести и сучељавање Њузоваца са свакодневицом и иновацијама да уживо угосте адекватне саговорнике са терена, Виктор Марковић је приближио:
– Било нам је заиста добро да се појавимо међу људима, јер обично седимо иза екрана и иза тастатура и немамо директан контакт са читаоцима и са слушаоцима, тако да нам је ово одлична варијанта да попричамо лицем у лице. Мало причамо о томе каква је ситуација у медијима, каква је била ситуација када смо почињали, а каква је сада и шта се то променило. Некако, када смо почињали ми смо били лажне вести, а сада смо опкољени свим другим лажним вестима. Ми зато и сагледавамо на све начине како се у свим медијима ситуација променила и путем разних притисака, цензуре и аутоцензуре. Обично имамо неког госта, овог пута је ту Небојша Савић из „Таковских новина” који нам говори о локалној ситуацији пошто ми из Београда то не можемо најјасније да видимо.
Када би се упоредио статус медија у мањој средини и престоничкој средини свој суд о овој компарацији Виктор Марковић је истакао:
– Ми смо у некој врсти привилеговане позиције, јер смо, ипак, у великом граду и, наравно, другачије је бити у великом граду у смислу да ми нисмо изложени притисцима по самој природи ствари, јер смо комедија. Међутим, знамо да многи други јесу и нарочито медији који су локални, тако да нам је то интересантно да и ми сами сазнамо и да покушамо да пренесемо даље како би што више људи било свесно да у мањим срединама јесте теже опстајати као медиј.
Сатира као жанр умногоме је била својеврсни морални линч аморалног и учмалог друштва још од својих почетака, књижевним делањем Радоја Домановића, његових чувених сатира „Мртво море”, „Страдија”, „Вођа” итд. Сатиричним и комичним се бави и „Њуз Нет”, а сведочење о важности сатире данас у савременом друштву износи Јелисавета Милетић:
– Нама је веома жао што се не појављује више оних који се баве сатиром и што смо негде једини сатирични портал у Србији који се и тако бави вестима. Волели бисмо да видимо и неке нове људе или изразе, што би сигурно донело неко освежење и неки нови угао посматрања реалности. Волели бисмо да имамо конкуренцију. Посебно је данас тешко, јер имамо такве изјаве политичара и такве вести које се пишу, а ми и да се трудимо да то изокренемо, изврнемо оно што они данас објаве и то је управо комичније и сатиричније него што бисмо ми могли да унормалимо заиста изокренуту вест.
Појава својеврсних емисија слободног карактера, такозваних подкаста, допадљива је публици која ужива у спонтаној форми медијских формата чије дијалоге и дигресије прате смех, коментари и преиспитивања у свим сферама актуелног. Као учесник истих Виктор Марковић истиче:
-Кренули смо са трибинама одавно, а у међувремену, за време епидемијске ситуације смо кренули са подкастима. За нас је иновативно и забавно јер је наша, мала иновативна трибина у којој нема публике уживо, али је има на дигиталним платформама тако да они ту остављају своје коментаре. У оквиру тих емисија ми причамо о актуелностима и покушавамо мало да симулирамо рад у нашој редакцији. Представимо отприлике како то изгледа када седнемо и причамо о вестима, као и када смишљамо неку вест.
Поред подкаста рад портала прате и иновације у раду у будућности „Њуза”, чије визије Јелисавета Милетић преноси:
– Имамо идеје да покренемо још неке формате, јер смо увидели да нам је рад на каналу добро прихваћен, објављујемо сваке среде у подне подкасте, а некако нам се чини да постоји потреба и за додатним садржајима. До сада су биле ту „Њуз” вести које су кратка форма као праве вести, али имаћемо вероватно и подкасте које ћемо снимати пред публиком у другим градовима. Имамо идеју да оформимо и неке уживо програме, где бисмо прелиставали штампу, тако да је дефинитивно простор канала нешто што додатно ојачавамо, простор за ојачавање свега.
Конкурентима у раду портала, како наводе, могу именовати таблоиде са лажним информацијама, са потребама да објављују по неком диктату слободног нахођења. Питање ове врсте конкуренције поставили су и свом госту, Милановчанину Небојши Савићу, уреднику „Таковских новина” који им је јасно образложио:
– Генерално ми немамо превише лажних вести које нам долазе. Све што се пласира као реално, једино када се то доводи у питање.
Савић је проговорио о проблематици функционисања локалних медија, о (не)разумевању свих који рад истих треба да уваже и препознају. Наиме, тематика новинских текстова свакако јесу актуелности, отуда је и њихова потреба да неометано обављају све што тренутно окупира друштво, а то су избори, епидемијско и ратно стање, с једне стране, и ситуација која је међу народом, с друге стране.
Њузовци су у дијалогу са гостом који је спонтано вођен у форми трибине која јача реч медија дошли и до одређених питања која им се све више намећу. Наиме, све време у областима којих се дотичу рађа се питање откуда и зашто их сматрају „опасним медијима”, када је њихов смер медијске делатности умногоме ослоњен на сатиру и хумор. Одговоре на иста врло често налазе увидом у све веће афирмисање вести које се пласирају као валидне, иако је то каткад само привид. Трибина је прерасла у разговор са публиком кроз коментаре о функционисању власти, о објављивању информација из живота познатих над којима врло често лебди упитник и о положају оних који гласно говоре о проблему. Изналажење одговора на упите често представља посао који прате крајности – бука или тишина, цензура или својеврсна оптужба. Дијалог са гостом омогућио је да Милановчани чују реч више од уредника, суграђанина, да сагледају околности у којима локалне новине опстају и да се ближе упознају са потешкоћама или погодностима у раду редакције.
Истрајност да се радом постигне све жељено заједничка је у раду како гостујућег портала, тако и домаћина и уједно и госта вечери као представника локалног медија. Објективност је мерило којим се бележе чланци, испуњава садржај подкаста или воде трибине, уједно је и заједничка особина домаћих и гостујућих медија „Под тремом”. Наведено имплицира потребу да медији буду непрекидно „под лупом”. Љубитељи рада „Њуз. нета” су кроз комуникацију са учесницима трибине дошли до закључка да се умногоме истомишљеници смехом око истог подржавају!
Милица Матовић
