ЧАЧАНСКИ РАДИО-АМАТЕРИ И ДАЉЕ АКТИВНИ, АЛИ БЕЗ КЛУБА
Име YU1DHI за већину људи ништа не значи. Али, за оне које спаја љубав према радио-аматеризму то је више од позивног знака и имена клуба. Мада су „изгубили“ битку са новим технологијама, њихова страст не јењава и сматрају да могу и даље бити од велике користи, посебно у неким ванредним околностима. У Чачку их је неколико десетина, различитих су занимања и професија, па и година. Од оних који су прешли деведесету, до младих који тек улазе у ове воде. Иако YU1DHI више не постоји, жеља радио-аматера чачанског краја је да поново покрену клуб, како би, пре свега, заинтересовали младе за овај хоби, који је био веома важан током ратова деведесетих, али и у природним катастрофама. За остварење овог циља потребна им је подршка…
Пауза је велика, 25 година је прошло од бомбардовања Србије, после кога су радио-аматери остали без клуба, који се звао „Гвозден Николић“, прича нам педесетогодишњи Иван Видојевић из Мојсиња.
– Многи клубови у Србији су тада угашени. А занимљиво је да је НАТО током бомбардовања радио-аматере прогласио паравојном формацијом. Наши радио-аматери су добијали информације од колега из Италије, Немачке, Мађарске о сваком полету авиона из базе Авијано… Тада смо били од велике помоћи – каже Видојевић, који је у ове воде упловио „тек“ пре 15 година, готово случајно, када је са ловцима био у ивањичком крају. Тада је први пут имао у рукама радио-станицу коју ловци користе и био одушевљен. Убрзо је купио мали ручни уређај, да сам „јури“ фреквенције. Трагао је за радио-аматерима у околини, а онда годину дана учио и полагао испит због кога је морао да иде у лесковачки радио-клуб, јер ближих није било.
– То јесте тешка област, посебно за некога коме електроника није занимање, али је и лепо ући у тај свет. То нису само антене, таласи, уређаји, то су гласови и прича о пријатељству и заједништву. Сваке године на дан почетка бомбардовања радио-аматера на разним мрежама и репетиторима остваре више од хиљаду веза. И даље се организују дружења по Србији, неки су постали „кућни“ пријатељи, долазе једни другима за славља… И чачански радио-аматери се често окупљају, ишли смо заједно у Злот, Младеновац, али и на нека друга дружења… То је прилика да видимо и истомишљенике из других градова и клубова који још постоје –каже Видојевић и понавља да је његово знање и даље скромно, у односу на неке људе које је упознао, иако би сам о овој теми могао да прича веома детаљно и дуго.
Предстоје хладни дани, у неким крајевима можда и са пуно снега. Радио-аматери су тада посебно активни, прате „из прве руке“ све што се догађа са завејаних подручја. И када из неког разлога „утихну“ мобилни телефони, интернет, њихови таласи стижу од и до одсечених терена. Пример су поплаве у Обреновцу пре десетак година, када је цела Србија опет чула радио-аматере, наводи Иван један од скорашњих примера значаја овог вида комуникације.
Репетитор на Овчару и данас постоји и функциониште. Антене су на висини од педесетак метара и он је локални за Чачак, али због добре позиције може да се чује и до Сарајева, објашњава Иван. Једно време био је ван функције и прилично запуштен, али су се чачански радио-аматери удружили и мало га о свом трошку „подигли на ноге“. Ипак, треба још улагања, да се обнове каблови и набаве мало савременији уређаји за шта им је и потребна помоћ локалне самоуправе.
– Наша улога се лако заборави. Када прођу опасности и муке, препуштени смо себи. Све док се, нажалост, не деси нека ванредна ситуација. А наши радио-аматери су све старији – каже Видојевић.
Да би своја знања пренели на нове генерације неопходно је да клуб радио-аматера поново заживи. Јер, како истиче Иван, клуб је уточиште и школа за све који желе да савладају тајне радио-комуникације, од тога како да направе своје антене, до тога како да успоставе везу са најудаљенијим крајевима… Има заинтересованих, не много, али Иван сматра да их треба покренути, јер већина уопште не зна за радио-аматеризам и какву страст може донети. Али, и како могу бити од велике помоћи када затреба.
– Ми нисмо само техничари, већ и хуманисти. То смо показали безброј пута. Прошле године у гашењу пожара на Старој планини су учествовали радио-аматери из тих крајева – наводи он још једна пример.
Прате радио-аматери и нове технологије и начине комуникације. Чачански имају своју вибер групу, ту се договарају за подешавање фреквенције… Али, ипак остају верни основама, антенама и таласима који путују етром, да би спојили удаљене светове.
В. Т.
Фото: из приватне архиве саговорника и Мрчајевци инфо
