НИКОЛИНА САВИЋЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ПРЕЉИНА“
ПРИЗНАЊЕ КОЈЕ ОБАВЕЗУЈЕ ДА НАСТАВИМ ДА РАДИМ И БУДЕМ ЈОШ БОЉА
Ученица генерације Основне школе „Прељинаˮ ове школске године је Николина Савићевић, веома успешна, речита и елоквентна девојчица коју срећном чине путовања, шетња поред Мораве, дружење и чињеница да су јој породица и пријатељи срећни и здрави. Себе описује као „тврдоглаву, емотивну, веома упорну, пожртвовану, пажљиву, одговорну, истрајну, радозналу и амбициозну особу, која је нарочито вешта у коришћењу аргумената, али и у помагању другимаˮ. Присетила се свог осмогодишњег школовања и развојног пута који је довео до тога да постане ђак генерације.
‒ Поред учења, труда, рада и дисциплине, моје осмогодишње школовање обележила су другарства, шале, смех и многобројне школске „заврзламеˮ. Заиста много труда уложено је у моје досадашње школовање, као и у припреме за многобројна такмичења у којима сам остварила изузетне резултате. Због свега тога сада се осећам срећно, задовољно и поносно јер је заиста велика част бити ђак генерације, нарочито у нашој генерацији, у којој има много изузетно паметне деце и здраве конкуренције. Драго ми је што ме ово признање обавезује да наставим да радим и будем још боља.
Иако је Николина успешна у различитим областима, питали смо је да издвоји један најдражи предмет, да се осврне на успехе које је постизала на такмичењима, али и да нам каже које су, по њеном мишљењу, карактеристике доброг наставника.
‒ Најдражи предмет био ми је француски језик, јер сам одмалена желела да га научим. Још у млађим разредима волела сам да гледам филмове на том језику и дивила сам му се. Што се тиче наставника, не бих могла да издвојим само једног, јер имам три омиљене наставнице. Доброг наставника пре свега чини његов однос у раду са децом, као и начин на који нам преноси знање и са нама комуницира. Када говоримо о такмичењима, освајала сам многобројне дипломе из историје, физике, географије, српског језика, као и француског језика.
Николина је свестрана особа која је током школовања налазила времена и за ваннаставне активности, хобије и дружење са пријатељима.
‒ Неколико пута сам водила школски програм, учествовала сам у хору и била сам члан секције из историје. Мој хоби је модни дизајн, осмишљавање и цртање различитих комада одеће, а највише хаљина. У слободно време волим да излазим, да се дружим и да изазовем себе у решавању разних математичких задатака. Поред тога, волим да возим бициклу, да идем у теретану, прочитам неку лепу и занимљиву књигу или да одгледам добар филм.
С обзиром на то да је Николина активна и дружељубива девојчица, из свог угла нам је говорила о данашњим генерацијама, о својим пријатељима и ономе што би поручила младима данас.
‒ Допада ми се то што нема раздвајања по принципу дечаци-девојчице и што имамо доста мушко-женских пријатељстава, док бих, са друге стране, волела да се смање претерана завист и љубомора. Најбоља другарица ми је Лана. Дружимо се још од вртића, увек смо ту једна за другу и знам да увек могу да рачунам на њу, као и она на мене. Такође мислим да друштвене мреже могу бити корисне и да научимо нешто ново, али и да обновимо контакт са пријатељима који живе у иностранству. Мреже имају и доста мана, међутим, треба да се трудимо да користимо само предности. Својој генерацији бих поручила да следе своје снове, чак и ако се некад појаве отежавајуће околности, а такође и да остану у контакту са својим другарима из основне школе.
Николини предвиђамо велике успехе у данима и годинама које су пред њом и светлу будућност коју ће засигурно изградити марљивошћу и трудом, а за крај разговора рекла нам је нешто о сопственим пројекцијама те будућности и својој највећој подршци на том путу.
‒ Нисам још увек сасвим одлучна о свом будућем занимању, самим тим, уписала сам Гимназију, па имам још четири године за размишљање. Највећа подршка су ми родитељи, који су ту за мене у сваком тренутку и на томе сам им неизмерно захвална. Волела бих да остварим сваки свој сан и верујем да ћу, својим трудом, радом и упорношћу, у томе и успети.
Марија Миљуш
