НЕЗАБОРАВНИ РАФТИНГ НА ДИВЉИМ ВОДАМА ТАРЕ
СМАРАГДНА РЕКА
Река Тара и њен кањон уврштени су у “светску баштину природних добара УНЕСЦО-а“. Дужина реке износи читавих 146 километара. У самом кањону налази се преко 80 познатих пећина, које још увек нису детаљно истражене, а у којима су пронађени трагови прачовека који их је насељавао. Најатрактивнија деоница реке Таре је од Брштановице до Бастаса и управо ту започињемо ову рафтинг авантуру.
Заљубљеници у природу и адреналин летњи одмор, уместо на мору, могу провести у суседној нам Босни и Херцеговини и уживати у прелепој реци Тари и свим чарима које она носи са собом.
У понуди се могу наћи рафтинг, зиплајн, хајкинг, …Наша екипа од четири члана, жељна авантуре за памћење, се овог пута одлучила за рафтинг.
Након четири сата вожње од Чачка и без гужве на граничном прелазу, стигли смо до одредишта, места Бастаси. Рафтинг камп за који смо се одлучили, као и кампови у његовој близини, нуди једнодневне и вишедневне излете, у зависности од жеља и могућноти заинтересованих туриста. Природа која окружује камп одузима дах.
Доручковали смо у ресторану с погледом на реку, а после тога смо се усредсредили на последње припреме за нашу малу авантуру препуну изазова. Задужили смо опрему за рафтинг, пресвукли се и сачекали свој превоз до почетне тачке (Брштановац), са које ћемо се отиснути и завеслати реком. Вожња комбијем, који је, поред наше екипе, превозио и чамац за рафтинг, трајала је неких сат времена макадамом. Успут смо уживали у музици и пределима предивне природе, сведокле поглед сеже. Поток Љутница, преливао се преко пута којим смо пролазили и јурио даље, спуштајући се низбрдо ка реци Тари, и то није био једини пут да смо га видели.
Када смо стигли на почетну тачку наше незаборавне авантуре, скипери су нас подеили у групе, тако да нас је у чамцу било десеторо. Уследило је кратко предавање о безбедности учесника рафтинга, а након тога смо се отиснули низ реку. Са наше леве стране налазила се Црна Гора, са десне Босна. Након само неколико замаха веслима, дочекали су нас брзаци, а сваки од њих, поред удара адреналина, доносио је и неописиво дивљење према овој магичној реци и зеленилу које је окружује.
Вода је била хладна, смарагдне боје, у неким деловима иплава. Пред нама је била деоница од 25 километара, за коју нам је требало отприлике три и по сата веслања. Скипер нам је успут причао многе занимљивости везане за реку, кањон и горштаке који живе у стеновитим пределима. У једном тренутку шаљиво смо га упитали да ли је вода из реке здрава за пиће. Изненадио нас је својим одговором “да је вода чиста и питка целом дужином реке, што је чини јако ретком“. Одмах смо похитали да је пробамо, ко је понео флашицу наточио је, неки су пили из руке, било како било – освежили смо се и уверили да је заиста чиста. Доживљај је био заиста надреалан, пловите реком и без бојазни пијете њену воду, па где то има!? Неко од присутних је прокоментарисао да је заиста штета што не чувамо наше реке од загађења, сви смо се сложили, а истовремено, негде дубоко у себи, и постидели, наравно, у име оних који не воде рачуна о свом животном окружењу.
Ношени дивљом реком уживали смо у њеним чарима. Стене, које су се низале у приобаљу, откривале су до које границе је вода досезала у току пролећних месеци. Борова шума која је прекривала планине, огледа се у води, а листопадно дрвеће окружује корито реке.
Након два сата рафтинга, уследила је пауза у месту Узлуп. Са десне стране обале доковали смо, искрцали се из чамца и упутили ка импровизованом кафићу, дрвене конструкције.Поред овог живопсисног места, протиче поток који се улива у Тару и то баш онај преко којег смо прелазили при доласку. Љутница ствара фасцинантне слапове, а њена вода је још хладнија од воде у реци. Водопад је, иначе, истинска атракција за све туристе који су имали прилику да сврате и виде ову лепоту природе. И на нашу екипу је оставио велики утисак, који смо хтели да сачувамо и поделимо са свим истинским љубитељима природе.
Када се одмор завршио кренули смо даље низ реку. Чамац који се налазио у близу нашег, брзак је набацио на једну од стена. На сву срећу, уз хитро реаговање скипера, све је прошло добро и дечак који је, том приликом, склизнуо у воду, брзо је враћен на пловило. Ипак,рафтинг можда није толико добра идеја за децу, ма колико вода била некад и плитка, ту су стене и непредвидиви брзаци.
Доласком до Шћепан поља, прошли смо испод моста, који је иначе и гранични прелаз измедју Босне и Црне Горе. Шћепан поље добило је назив по херцегу Стефану (Шћепану) Вукчићу Косачу, средњовековном властелину и оснивачу војводства Светог Саве, касније званом Херцеговина, по његовој титули херцега. Изнад Шћепан поља се налази средњовековни Соко Град, изграђен од стране овог властелина. Тврђаву су порушиле Османлије, освајајући овај део тадашње босанске краљевине. Испод Соко Града се налази православни манастир Заграђе посвећен Светом Јовану Крститељу. Допловили смо у ушће где се Пива (која долази са десне стране) улива у Тару и тако чине Дрину, а наше веслање настављамо Дрином. Неких 45 минута од ушћа стижемо у наш камп, баш у право време – на ручак.
Доживљај који нам је пружио рафтинг овом дивном и дивљом реком не може се тако добро описати речима, мора се доживети. Управо због тога, једну овакву, незаборавну авантуру препоручује вам аутор овог текста, који је уживао у свим чарима нетакнуте лепоте реке Таре и изазовима рафтинга.
Јасмина Пауновић
ДЕВОЈАЧКА СТЕНА
Са десне стране кањона Таре налази се такозвана „Девојачка стена“. Прича гласи да је чобаница због несрећне љубави одлучила да себи одузме живот и скочи у провалију, па се попела на ову стену и то учинила. Стена се налази на вртоглаво великој висини изнад обале реке. Догађај се, како прича описује, десио у периоду након Другог светског рата. Оваква прича није једина, има доста сличних о несрећним судбинама девојака које се могу чути и код нас у Србији. Нама најпознатија Девојачка стена је она на Каблару.
АВАНТУРА КОЈА НЕ БЛЕДИ…!
– Ово је једно прелепо и незаборавно искуство. Нетакнута природана на само 15 километара од града, невероватно! Домаће животиње се крећу путем који води до кампова, па је пожељан и додатни опрез! Домаћа кухиња у кампу у природи, са домаћим кајмаком, прштом и домаћим уштипцима… Природа на сваком кораку делује надреално лепо, незагађено и чисто. Одушевљена сам горштацима који у 21. веку живе без струје у старим дрвеним кућама далеко од нових технологија, интернета, смарт телефона и телевизора. Од кампа, макадамским путем, смо путовали 19 километара до места са којег је кренуо спуст, река зелене прозирне боје, неукротива и дивља… Спуст је трајао прелепих четири сата, са паузама код приливних потока, који су створили себи путању до реке. Незаборавно! – рекла је Маријана, такодје учесница спуста.
– Узбудљиво, чиста природа, незагађено, пијемо воду из реке, права домаћа храна… неки су од мени најупечатљивијих утисака. Такође, боја воде је нестварна. Једина негативна ствар коју бих истакла је смеће које бацају несавесни туристи, а на које смо наилазили на путу до камп насеља – присећа се Даница својих најупечатљивијих утисака са рафтинга на Тари.
Рафтинг Таром, шта рећи… Авантура коју бих сваком препоручила. Предели и места која смо видели су феноменални. И долазак у неки од кампова је посебна чаролија. Људи, атмосфера, природа и сам концепт – све је прелепо. Пошто се преспава и доручкује, задужује се опрема и креће на рафтинг. Долазак на почетну тачку спуста и потом тај спуст, за који не знате шта да очекујете (ако сте први пут на рафтингу), али када видите прелепе пределе, воду која има јединствену боју, када вас обузме адреналин и започнете забаву схватите да нисте погрешили. Када дође крај тог спуста сабирате утиске, а увече следи дружење у самом кампу. Поново бих ишла – каже Маја, која је пристала да подели своје утиске са читаоцима “Чачанског гласа”.
