НЕВЕНА ЂОКОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ
МИЛАНОВЧАНКА ЗАБЛИСТАЛА У ГРАДУ НА МОРАВИ
Невена Ђоковић прва је издвојила време за разговор за наш лист, истакавши да јој је част да се представи нашим читаоцима као ђак генерације Медицинске школе у Чачку. Она је из Горњег Милановца и свакодневно је путовала у школу, али је то није омело да оствари сјајне резултате као ученица смера фармацеутски техничар.
На почетку јој је, признаје, било јако напорно, али временом је навикла на нови темпо. Понекад јој је, кроз осмех додаје, више значило обнављање градива у превозу него учење код куће.
-Од раних разреда основне школе знала сам да ћу изабрати Медицинску школу, највише због своје мајке која је, такође, била ђак ове школе и смера. Завршила сам ОШ „Краљ Александар I“ у Горњем Милановцу, као вуковац, али нисам замишљала да ћу још бољи успех остварити у предстојећем школовању. Највеће заслуге за своја постигнућа дугујем родитељима који су ме подржавали у тешким и лепим моментима, како морално, тако и финансијски, јер сам све четири године путовала у Чачак. Веровали су у мене и бодрили ме увек и неизмерно сам им захвална на томе. Осим родитеља и остали чланови породице и најближи круг пријатеља, тачније другарица, били су велика подршка,
Невена од профеосора издваја своју разредну, професорку хемије Сању Поповић, као и професорку српског језика и књижевности Сању Перовановић:
-Разредна се често опходила према нама као према својој деци, поставила се као пријатељ, родитељ, саветник и научила нас је да заволимо хемију. Највише сам се истицала на такмичањима из књижевности захваљујући својој професорки, уједно и менторки Сањи Перовановић. Такмичила сам се у првој, трећој и четвртој години, а као највећи успех бих издвојила друго место на републичком такмичењу из књижевности у оквиру Регионалног центра за таленте у Чачку. Осим теста, било је потребно написати и научно-истраживачки рад, што ми није био проблем јер волим да читам и критички се постављам у разним сегментима. Такође, учествовала сам на разним литерарним конкурсима и такмичењу из математике.
Школа и учење, наравно, нису све. Каже да воли да проводи време у природи, шета, дружи се са пријатељима, игра тенис и излази. Као велику предност школовања у другом граду издваја упознавање са новим људима:
-У основној школи стекла сам пријатеље, слободно могу рећи за читав живот. Наставили смо да се дружимо кроз средњу школу, иако нисмо учили у истим градовима. Најтежи тренуци средњошколских дана били су први месеци прве године. Одвајање од пријатеља, прилагођавање новој средини, људима, професорима, предметима, било је врло изазовно и стресно. Сећам се да сам данима плакала што нисам уписала школу у свом граду, али врло брзо сам променила мишљење. Како су дани одмицали, све више сам уживала у истраживању, учењу и упознавању другара из одељења. Сада имам пријатеље из разних крајева, како из Чачка, тако и из Лучана, Трстеника, Пријепоља, Крагујевца… Мислим да ћу највише памтити наше мини-екскурзије при одласку на рођендане. Временом сам боље упознала град, користила сваки тренутак за шетње парком или поред Мораве. Сматрам да бисмо се још више зближили да нас није омела пандемија. Она је представљала највећу препреку дружењу, али и знању.
Посебну драж за њу је, истиче, имала школска апотека:
– Премда сам по сам по природи нестрпљива и брза, заиста сам се научила раду у заједници, стрпљењу и прецизности захваљујући дивним професоркама стручних, фармацеутских предмета. Највише сам уживала у изради крема и масти јер смо већину производа са поносом односили кући и хвалили се члановима породице, а наравно и користили их.
Невена сматра да је редован рад кључ успеха. Није „кампањац“, више воли да подели градиво на више делова и тако олакша себи учење. Увек напише своје циљеве за одређени период, дан, недељу, па када заврши, са задовољством прецрта обавезу. На овај начин, истиче, избегава вишечасовно учење или учење ноћу које је исцрпљујуће. Мисли да је битно да постоје хобији и квалитетно проведено слободно време, јер то даје мотивацију и енергију.
Највише су јој сметале предрасуде са којима се сусрећу и остали успешни ђаци:
– Устаљено мишљење је да ми само учимо, немамо живот ван школских активности, али то је велика неистина. Увек сам стизала да излазим, тренирам и дружим се, без обзира на учење. Битно је правилно поставити приоритете и то бих поручила млађим генерацијама. Медицинска школа је захтевна, јер осим школске наставе постоје пракса и вежбе, али уз самоконтролу, добру организацију и подршку се апсолутно све постиже.
Невена је уписала Интергисане академске студије фармације на Факултету медицинских наука у Крагјевцу, а највећа жеља јој је да се бави клиничком фармацијом, испитивањем и истраживањем нових лекова, њиховог дејства, нежељених ефеката, као и побољшањем особина већ познатих лекова који се масовно употребљавају.
-Желим да се усавршавам у својој струци, напредујем и помажем људима. На какав год пут да ме живот наведе, волела бих да останем у Србији, радим и залажем се за своје људе и државу – наглашава Милановчанка којој од срца желимо да оствари своје снове.
„Најдуже“ лето ће јој, сигурна је, бити интересантно и турбулентно. Од Града Чачка је, као и сви вуковци, добила на поклон пут у иностранство:
-Врло се радујем и једва чекам да посетим прелепе земље и градове. Надам се да ће лето бити испуњено путовањима, изласцима и одмором, јер треба „напунити батерије“ за нове радне победе!
Горњи Милановац има посебно место у Невенином срцу, а после школовања у Чачку, она има још један град који ће, каже, заувек волети:
– Чачак сам познавала и пре, али сам га на прави начин доживела и заволела тек када сам почела да се школујем у њему. То је град који пружа велику подршку младима и задовољство ми је што сам четири године провела у њему.
Гордана Домановић
Фото: Бус плус и приватна архива
