НЕСТВАРНА И НЕДОСТИЖНА КАРИЈЕРА
Пише: Јелена Савић
Поводом 90 година од рођења Ивањичанке Цице Калушевић, Женски кошаркашки клуб „Јавор“ и истоимени атлетски клуб организовали су вече сећања на најуспешнију југословенску спортисткињу у два спорта. Најмање што су Ивањичани могли да ураде у знак сећања на своју земљакињу је евоцирање успомена на њен живот и каријеру.
Ова државна репрезентативка и вишеструка шампионка у кошарци и атлетици, атлетска рекордерка Југославије у бацању копља била је предодређена за спорт. То показују куриозитети да је први пут узевши копље у руке бацила га даље од југословенског јуниорског рекорда, као и да је после само пет месеци бављења кошарком постала репрезентативка Југославије.
Како је навео професор др Светислав Марковић, спортску каријеру започела је у Атлетском клубу БСК 1949. године као 16-годишњакиња. После четири године је прешла у „Црвену звезду“. Постизала је запажене резултате у бацању кугле и диска, а посебно у бацању копља. Југословенска рекордерка у бацању копља била је пет пута и шест пута појединачни првак Југославије. За атлетску репрезентацију Југославије наступала је 44 пута. Учествовала је на два атлетска првенства Европе. На летњој Универзијади у Дортмунду 1953. године освојила је сребрну медаљу. Испунила је норму за учешће на Олимпијади три године касније, али је без објашњења изостављена са списка путника. Атлетиком је престала да се бави 1959. године. Истовремено је играла кошарку у „Црвеној звезди“ на позицији центра и то 14 првенстава и девет пута биле су шампионке Југославије, а четири пута вицешампионке. Капитенску траку Звезде је носила целу деценију. За репрезентацију Југославије играла је на два Првенства света и на шест шампионата Европе. На седмом Европском првенству у Бугарској (1960.) била је најбољи стрелац шампионата са 100 кошева.
Права реткост је да је била државна репрезентативка и у атлетици и у кошарци пет година (1953-1958). Пет пута је била шампионка Југославије у два спорта истовремено. Наступала је на два светска и осам европских шампионата у два различита спорта. Прва је жена која је одиграла 100 утакмица за кошаркашку селекцију Југославије односно, 115 пута и постигла 1.103 коша. Од кошарке и активног бављења спортом опростила се 1967. и посветила педагошком раду. Кошаркашку каријеру завршила је играјући за француске и италијанске екипе. Била је и кондициони тренер женске кошаркашке репрезентације на Европским првенствима 1968. и 1970. године.
За свој велики допринос развоју спорта добила је Мајску награду, највише републичко признање у спорту, Орден заслуга за народ са сребрном звездом и Орден рада са сребрним венцем.
МУЗЕЈ СПОРТСКИХ ЛЕГЕНДИ
О Цици су говорили и Рашко Нешовановић, Душан Орестијевић, Сретен Станковић, Хаџи Милош Видаковић и као и њена сестричина Радица Рибар Перић. Она је казивајући о својој тетки, између осталог, предложила да се у знак сећања и подстицања младих изгради музеј спортских легенди Ивањице.
-Вече сећања на Цицу (фото: М. Братуљевић)
-Цица је у сваком сегменту живота била велика. Оличење доброте, честитости и жеље да помогне али да се то никако не наглашава. Свесрдно је помагала својим ученицима као професор физичког васпитања. Била је предани спортиста и, уз све ово што смо чули вечерас, рецимо на једном свом кондиционом тренингу у пливању је оборила државни рекорд. Ми генерално имамо кратко памћење па смо занемарили спортске легенде. Али Ивањица гаји ту незаборавност и то је био мотив да дођем. Зато сам и предложила да се изгради музеј ивањичких спортских легенди као својеврстан подстицај младима.
Смиљка Цица Калушевић рођена је у Ивањици 9. априла 1933. године. Основну школу и нижу гимназију завршила је у родном месту, а Трговачку академију у Београду. Касније је завршила факултет за професора физичког васпитања и радила у Медицинској школи у Београду. Није се удавала. Преминула је у Београду 20. јула 1989. године и сахрањена у Алеји заслужних грађана.
-Цица
-Вече сећања на Цицу (фото: М. Братуљевић)
