Невероватно разнолико, лепо, распевано, интересантно и надасве корисно царство надомак нам је ока и уха. Још је мало оних који га на прави начин посматрају и ослушкују. Са више од 235 забележених врста птица, од 366 колико их је у Србији, Чачак и околина могу се похвалити ретким богатством. Са жељом да овај свет приближимо читаоцима „Чачанског гласа“, објављујемо серијал текстова, у сарадњи са члановима Друштва љубитеља птица и природе „Сове на опрезу“, које је до сада публиковало више књига и брошура о овој теми.
ПОСМАТРАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ ПТИЦА ОД ДАВНИНА
Крајем прошле године из штампе је изашло друго допуњено и измењено издање „Птице Чачка и околине“. Књигу је приредио Зоран Рајичић, а коаутори су Драгиша Петровић, Горан Николић и др Жељко Енгелман. Како се то наводи у овом издању, посматрање, проучавање, а може се рећи и обожавање птица у нашем крају датира од праисторије. У Народном музеју у Чачку чува се бронзана фигура лабуда из гвозденог доба, која је пронађена приликом археолошких ископавања у Мојсињу. У Музеју су и примерци накита са мотивима птица. На лучном надвратнику са римске некорополе из 4. века наше ере, који је откривен када је копан темељ за цркву у насељу Бељина, са обе стране је рељеф роде која у кљуну држи змију.
Птице су биле чест мотив и у усменој народној књижевности… Како то наводе аутори у књизи „Птице Чачка и околине“, у чачанском крају и неке породице су добиле надимке по птицама, па тако постоје Врапци у Прислоници, Букаче у Ракови, а има Жуна, Креја, Џивџана, Гаћана… Птице су и на многим старим надгробним споменицима, а како је у својој „Каменој књизи предака“ забележио књижевник Радојко Николић, који је проучавао крајпуташе и гробљаше на 350 гробаља у околини Чачка и у Драгачеву, то су најчешће голубови.
СА ЊИМА ЈЕ СВЕТ ЛЕПШИ И ЧИСТИЈИ
Поред тога што нашу планету чине лепшом и распеванијом, ова створења, којима човек често „завиди“ на крилима и слободи, важна су карика у биодиверзитету, као и сва жива бића, подсећа Зоран Рајичић, један од оснивача „Сова на опрезу.
– Птице стрвинари (лешинари) су, заправо, чистачи природе. У тој групи су гавран, мишар, белоглави суп… Најдоминантнија храна птица су инсекти. Једна породица ласта дневно поједе и до 10.000 инсеката. У свом дворишту имам кућицу у којој је прошле године свила гнездо велика сеница. Имала је шест, седам птића. Прецизним мониторингом утвђено је да је за један дан било 2.500 улазака мужјака и женке у кућицу, који су младима доносили храну – инсекте, црве, ларве… Ћукови једу ноћне бубе, лептире… – наводи само неке примере Рајичић.
Као посебно занимљиво и важно, испричао нам је да им у последње време кутије за гнежђење птица наручују воћари, који их постављају баш у својим засадима. Тако мењају штетне хемијске препарате потпуно здравим, или како то данас кажемо органским, начином уништавања инсеката, што се показало као добра пракса у многим земљама.
– Једна породица сова поједе за ноћ двадесетак мишева. На месечном нивоу то је 500-700, а годишње седам до десет хиљада! Онда је лако израчунати колика је то корист за усеве! У Израелу је пракса да се постављају кућице на њиве, а код нас, у Војводини „осматрачнице“ на које дању слећу мишари, а ноћу сове. Тако су њиве обезбеђене од глодара, на много јефитнији и здравији начин, него да стављају отрове, које на крају човек уноси у свој организам – каже Рајичић.
ДВА ПОЛИГОНА ЗНАЧАЈНА ЗА ФАУНУ ПТИЦА
Два су веома значајна простора за фауну птица Чачка. У заштићеном подручју Овчарско-кабларске клисуре до сада је регистровано 187 различитих врста станарица и селица. Због богатства ове фауне BirdLife International је овај Предео изузетних одлика сврстао у Међународно значајно подручје за птице (IBA).
Растоке или Сува Морава, заправо, острво између два рукавца реке, веома је важан орнитолошки полигон. У овој природној оази до сада је забележено 154 врсте птица. „Сове на опрезу“ дају велики значај заштити и очувању овог простора.
– У припреми је елаборат о овом полигону, који ћемо понудити граду и власницима парцела. Основна идеја је да се очува биодиверзитет, али да буде доступно свим заинтересованим, као мали природни зооврт, у коме ђаци могу учити из „живих“ књига – истиче Рајичић.
Први значајнији мониторинг птица рађен је у Клисури, а „зачетником“ се може сматрати Вук Караџић који је почетком 19. века, обилазећи манастире српске Свете Горе, забележио присуство белоглавих супова на литицама Овчара и Каблара. Како наводе аутори у књизи „Птице Чачка и околине“ податак из извора „Почетак пописанија Српских манастира“ (Даница, 1826), Караџић је написао да се у близини Преображења (тада је овај манастир био са кабларске стране), у пећини Турчиновац, „легу и зимују орлови“, мислећи вероватно на белоглавог супа.
Птице у нашем крају је први истраживао велики природњак др Јосиф Панчић (половина 19. века), а неколико деценија касније и др Сима Тројановић, професор немачког језика у чачанској Гимназији. Прва подробнија истраживања радио је половином 20. века др Сергеј Димитријевич Матвејев.
Систематично истраживање и дугорочно праћење стања орнитофауне нашег краја покренуо је 2001. Милан Ружић, који је тада био члан Орнитолошке секције Клуба младих истраживача чачанске Гимназије. Њему се касније придужио млади природњак Урош Пантовић. Ружић је данас председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Од 2016. бележење птичијих врста у целом сливу Западне Мораве континуирано раде чланови „Сова на опрезу“ (основани годину дана раније), који су у Клисури више пута водили прстеновачке кампове, нарочито омиљене међу младим природњацима.
– Некада смо имали и по 350 ученика, који су на камповима упознавали методологију рада прстеновања, које је најпоузданији и напримењенији метод за праћење миграција, врсте, бројности и старости птица – наводи наш саговорник.
ДА БИ НАМ БИЛЕ „БЛИЖЕ“ ПОТРЕБНО ЈЕ МАЛО
Зоран се за свет птица почео интересовати још у детињству. Као петогодишњак имао је необичан хоби – скупљање перушки разноврсних птица, које је налазио у шумама Ракове. Озбиљније бављење је почело пре три деценије, када је набавио први двоглед, а последњих 15 година сваки слободан тренутак је посвећен птицама. Како истиче, да би нам птице биле „ближе“, поред велике љубави, неопходно је веома мало – двоглед, дурбин и мало бољи фото-апарат.
– Врло важно је да водимо рачуна да не плашимо птице, да их не угрожавамо, посебно када су на гнездима! Да бисмо могли да их посматрамо из даљине потребна је оптика. Двогледи се могу купити по цени од 50-70 евра. Наравно, професионални коштају много више – каже Рајичић и позива све заинтересоване да се прикључе Друштву „Сове на опрезу“, уз које могу пуно научити. У Друштву је много младих људи, а „Сове“ су посебно поносне на неколико њих, који су још као основци постали веома активни, а касније су завршили факултете уско повезане са природом.
– Сматрамо да ће се изградњом видиковца на Каблару створити могућност да већи број људи ужива, не само у лепотама Клисуре, већ и у посматрању птица које насељавају то подручје. Видиковац сигурно неће угрозити птице ни на који начин – истиче Рајичић.
У Овчарско-кабларској клисури постоје и два вештачка видиковца (осматрачнице) за посматрање птица – на Пејичиној кривини и у Заграђу.
В. Т.
Фото: „Сове на опрезу“
ВРАЋАЈУ СЕ…
И ове године роде су се вратиле у чачански крај. Три су активна гнезда – у Коњевићима и Бељини су на бандерама, а у Мрчајевцима већ годинама на истом месту – на оџаку котларнице обданишта. Некада су своја гнезда свијале на дрвећу, али је то данас ретко. Сада, углавном, користе оно што им човек „нуди“ – високе оџаке, бандере и вештачке платформе. „Сове“ су на чачанској територији поставиле пет платформи за гнежђење рода (Мрчајевци, Љубић кеј, Бресница) и очекују да се ове беле дугоноге лепотице доселе и на та места.
– До пре две године било је активно гнездо у Бресници. Већ неколико година у нашем крају виђамо црне роде. Недавно сам их поново видео на Гружанском језеру – наводи Зоран Рајичић.
