ГЕНЕРАЦИЈА ГИМНАЗИЈАЛАЦА 1982/83. ПРОСЛАВИЛА ГОДИШЊИЦУ МАТУРЕ
– Велико је задовољство поново бити у клупама са пријатељима и подсетити се дивних успомена из школских дана. Многи су дошли из Америке, Новог Зеланда, Ирске, Италије, због чега сам јако поносна – утисак је др Светлане Оташевић, која је учествовала у организацији прославе.
Била је то још једна изузетна генерација чачанске Гимназије. Недавно су се поново окупили да прославе 40 година матуре. Како је поменула њихова школска другарица, докторка стоматологије, Светлана Оташевић, стигли су и из далека…
– Нисам очекивала такав одзив, још увек су јаке емоције и не могу да сакријем радост. Ми смо једна достојанствена и скромна генерација. Није нам било важно место окупљања, већ сусрет, па смо целодневно дружење преточили у вечерњи ужитак. Моја генерација је врло успешна, пре свега као људи, тек онда професионално. Има успешних лекара, стоматолога, професора, ветеринара, инжењера, спортских радника, новинара. Заиста, једна блистава генерација. Истакла бих и једну јасну поруку: ”Треба да се чувамо у преживљавању”, мислим да ће то да нас одржи – каже др Оташевић.
Као и претходних година, састали су се некадашњи ученици седам одељења: генетичари, цитолози, програмери, просторни планери, новинари, преводиоци, пољопривредни техничари. Иако су на прагу седме деценије, задржали су младалачки дух и врцаву енергију.
– Било је лако поново се дружити, јер наша веза, у ствари, никада није прекинута. Одакле год да смо дошли, и где год да идемо даље, везују нас године одрастања, сазревања и учења у чачанској Гимназији. Тај период је сада део наших идентитета, као и све друго што смо у животу прошли. Било је на прослави песме, плеса, смеха, суза, а највише сећања. Та наша сећања не би била потпуна, нити наши гимназијски дани тако богати искуствима и знањима да није било наших професора. Да поменем само неке, професорку биологије Зденку Ђелошевић, физике Марију Мутавџић, књижевности Нацу Ерић, енглеског Миру Вучићевић, математике Олгу Видојевић, као и чувеног Раденка Ковачевића Кашчеја. Хвала им! – порука је Олге Пишчевић Дојл, дипломираног инжењера електротехнике, која је на прославу годишњице матуре дошла из Даблина, Република Ирска.
– Ћурчић, Васиљевић, Стефановић… – помиње имена некадашњих професора и др Снежана Беговић. Она је на прославу 40. годишњице матуре стигла из Лос Анђелеса. Специјалиста је породичне медицине и опстретиције. Баве се клиничком медицином и предаје на универзитетима Лос Анђелес и Јужна Калифорнија.
– Моја школа и моји другари су база свега. Неки од нас су отишли далеко, али се чујемо телефоном, делимо важне тренутке, бодримо једни друге да бисмо очували себе о што дуже се дружили – напомиње др Беговић. Тако раздрагани и весели, не преносе оптимизам само једни другима…
Светлана Вучковић / З. Ј.
Фото: Кочо
