Градска библиотека Чачак отворила овогодишњи Музеј поезије
Како је писана реч драгоцен, неизбрисив траг постојања једне поетике, њеног творца, али и идентитета једне цивилизације, сходно обележавању „Марта, месеца српског језика”, на Светски дан поезије 21. марта, у Градској библиотеци Чачак организовано је стручно вођење кроз актуелну поставку Музеја поезије „Српско песништво 20. века у фондовима чачанске Библиотеке”.
Изложба која је позната чачанској публици прошлогодишњим отварањем, заоденута је у овогодишње рухо детаљнијим увођењем у сентенце, анегдоте и важне датости из живота одабраних песника. Отуда је библиотекар Оливера Недељковић, аутор изложбе, представила експонате из Музеја. Изложено прате и мултимедијални садржаји који воде ка веб-сајту и мобилној апликацији посредством QR кодова.
Прва поставка која се везује за настанак Музеја поезије као засебне библиотеке целине представљена је нашој публици 26. маја 2023. године у оквиру обележавања 60. Дисовог пролећа и пројекта Чачак – прва национална престоница културе. О раду на овој поставци, као и свечаном отварању посведочио је и ретроспективни филм који су припремили библиотекари Биљана Раичић и Мирко Дрманац.
Како наводе из Градске библиотеке, замисао аутора ове јединствене поставке у потпуности би се остварила „ако би се у овом простору окупљали песници, тумачи и читаоци, ако би се у њему стварало и разговарало, најкраће речено, ако би поезија била живо присутна овде, свуда око нас, а пре свега, у нама самима”.
О поменутом сведочи аутор изложбе.
‒ Књижевно наслеђе, предан рад наших претходника и богати фондови, али пре свега читаоци који окупљају на овом месту били су више него чврст ослонац и путоказ да се у чачанској Библиотеци формира оваква једна библиотека целина. Музеј поезије настао је у установи где поезија представља много више од бескрајног низа књига који носи ознаку 1 за род у нашем библиотечком систему класификације и где се она не слави пригодним програмом на данашњи датум: поезија у чачанској Библиотеци већ читавих шест деценија има читаво једно годишње доба, а овим покушајем да се кроз стварање засебне библиотеке целине у којој ће се чувати песничке збирке, антологије, књиге које су посвећене дијахронијском и синхронијском тумачењу поезије, рукописи, фотографије, па и лични предмети песника, обавезали смо се да учинимо све што можемо да поезија непрекидно, даље и дубље, допире, нарочито до оних за које олако тврдимо да нису заинтересовани, да су апатични и да не препознају истинске вредности – навела је Оливера Недељковић, библиотекар.
Стваралаштво 95 значајних српских песника 20. века представљено је разноврсном грађом, експонатима који су део заоставштине из биографије и библиографије аутора (лични предмети, фото-албуми, фотографије, аутограми, посвете, раритетне књиге, антологије) изложеним у наменски израђеним стакленим витринама.
Оливера Недељковић је истакла да Музеј поезије није замишљен као место на коме ће између песме и посетиоца бити постављено стакло, нити ће његови садржаји бити смештени у полице. Аутор је шетњом кроз изложбу указала на то да ову поставку доиста чине експонати годинама сакупљани у чачанскоj Библиотеци, као и бесцени дарови које су песници и њихове породице, захваљујући дугогодишњој сарадњи, поверили установи на чување, али и низ других мултимедијалних садржаја који се могу видети и чути захваљујући веб-сајту и мобилној апликацији muzejpoezije.rs. Применом очитавања једног од примера QR кодова посетиоцима је био представљен принцип по коме функционише овакав садржај. Кодови воде директно на сајт са кога је могуће прочитати биографију аутора, информисати се о његовом опусу, прочитати цитате посвећене поезији и приче о експонатима који су изложени. Материјали који су изложени ускоро ће бити доступни на друштвеним мрежама, отуда ће утисак непосредног разгледања изложбе бити доступан и заинтересованима са било са ког другог места.
Над публиком, међу библиотечким полицама, у стакленим витринама остају да будно сведоче стихови Диса, Раичковићеве оловке, Бећковићева чувена капа, боксерске рукавице Бранка В. Радичевића, „чаробни штап” Бране Петровића, белешке Мике Антића, бројни рукописи и стихови, непролазне вредности лире наших чувених поета – поезија која бди „са очима изван сваког зла”.
Милица Матовић
