Необичне приче о детињству великих књижевника
Чачански основци имали су прилику да открију још једну занимљиву књигу Зоранa Милекићa „Кад су велики писци били деца” у понедељак, 12. фебруара у Градској библиотеци Чачак, у оквиру манифестације „Штампана реч 2023”. О штиву које је недавно оплеменило фонд Одељења за децу и младе говорили су писац и библиотекар Оливера Недељковић и завичајни писац, наставник историје и аутор ове публикације Зоран Милекић. Пре него што је испричано шта се све крије између корица књиге, школарци су уз помоћ библиотекара Невене Аџемовић одговарали на питања из кратког квиза, решавајући загонетке и дилеме везане за биографије великих књижевника који су некада били деца, баш као што су они сада.
„Сваки велики писац постао је то зато што је у детињству заволео књиге и доживео нешто што га је после определило да буде човек од пера”, навео је Зоран Милекић у редовима промовисане публикације. Иначе, он је своја два велика интересовања, историју и књижевност, спојио у својим књигама за децу и одрасле. Одрастао је међу књигама и стриповима и како је једном приликом изјавио он се практично и не сећа времена када није знао да чита. „Читајући биографије писаца схватио сам да се подстреци за писање често налазе у детињству, а можда је тако и у мом случају”, казао је Милекић и додао да је при писању ове књиге користио животописе, интервјуе, писма, али се није трудио да створи монографију оптерећену подацима, већ књигу пријемчиву деци.
Оливера Недељковић обраћајући се младој публици казала је да „нису само књижевни јунаци, већ и писци који су их створили и чија нас лица помало строго гледају из читанки и чија необична имена стоје на корицама обавезне школске лектире, били деца налик вама, несташна, ведра, бунтовна, несхваћена, потиштена, спремна да прекрше правила одраслих – у то се потрудио да нас увери и заиста у томе и успео књижевник Зоран Милекић”, додавши да су биографије писаца исприповедане на занимљив, често духовит начин, лепим књижевним језиком и једноставним стилом.
Уколико се завири у књигу „Кад су велики писци били деца” може се видети да је за сваког књижевника начињена лична карта, исписана кратка животна прича и издвојене мудре мисли, уз шта долазе и илустрације и понека фотографија. Шта је Иво Андрић желео да буде кад порасте; како је машту Бранка Ћопића распламсавало причање његовог стрица Ниџе који је о белом свету „плео разне измишљотине” јер је био рудар у Америци; како се Караџић Вук својим именом бранио од вештица – неки су од назначених детаља. Може се из ове публикације сазнати и то како је Исидора Секулић листала шарене лексиконе и књиге о поларној светлости, мору, животињама и то нигде другде него у једном старом бурету: „Једног раног летњег јутра дограбила је мердевине, чекић и секирицу. Попела се на врх бурета, размакла даске, да може сунце унутра. Тако се уселила у буре, у своје царство.” Међутим, поред занимљивости, књига доноси и податке о тешким ситуацијама у којима се нпр. налазила породица Данила Киша, који је затечен ратом често мењао адресе, док му оца одводе у логор, што ће касније и бити теме његових прозних дела. Како су одрастали и шта су прво написали Растко Немањић, Петар Петровић Његош, Доситеј Обрадовић, Милош Црњански, Стеван Сремац и други, такође се може дознати у овој илустрованој збирци биографија и прича.
ИЗВОР: ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА
