Свака је своја, јединствена, руком рађена. Хекловка, игла за шивење, памучни, јачи конац, као вуница и маказе су главни алат. И када су животињице исте, свака је другачија…
– Не могу да опишем ту радост, када сам направила прву играчку. Ирваса! Мој супруг и син су били напољу, истрчала сам из куће и повикала: ”Завршила сам! Завршила!” Каква срећа – прича Драгана Грујић, која израђује јединствене играчке за децу. И не одушеви само њих…
Почела је да их ради пре неку годину. Пресудан тренутак је била једна, нимало лака прекретница у животу. И после тога, Драгана улази у неки други свет, свет новог и креативног стваралаштва. Уверила се и да је ручни рад одлична антистрес терапија. Не дозвољава мислима да много лутају, већ да се усмере на сваки покрет руку. Како и шнајдери кажу: ”Трипут мери…” И били су заиста те играчке неки нови свет, који доноси радост и задовољство.
– Неописиву! Сваки пут, када направим неку нову, одушевим се. Како каже моја ”учитељица”, која ми је помогла да савладам јапанску, амигуруми технику, свака играчка је јединствена, иако је шема иста. И то је ручни рад, кренете и не знате докле ћете стићи, а свако искуство је прелепо. Посебно, док стварате… – каже Драгана.
На јапанском, амигуруми је техника хеклања и плетења. Те радње означава реч ами, а гуруми – умотавање. Као у сваком стваралаштву, величина и изглед нису унапред одређени. Драгана је морала да савлада део по део, највише кроз рад. Имала је пред знање, али у плетењу. Научила је од баке још у раној младости. Зна да исплете чарапе и назувице, што захтева и веће умеће од израде xемпера или шалова. Хеклање је није толико привлачило, али се дало научити. Иако је савладала основе, надградња никада није коначна. И како је удео маште пресудан, ништа није тешко, ако и тај посао схватимо као непрегледну игру ума и руку.
УШУШКАНО И СИГУРНО
Сваку играчку Драгана напуни посебним, антиалергијским предивом. За сваки случај. Исто тако су безбедни и природни материјали које користи да споља обликује играчку, памучна, а у последње време и плишана вуница. И ту њено умеће долази до изражаја. Зато су играчке тако мекане и сигурне, не ретко дечји ”најбољи пријатељи”.
– Деца више воле плиш. Мекан је и топао. Мада, углавном, драге су им све играчке. И њима и родитељима. Маме прве примете све што направим и поставим на инстаграм. За сада, то је мој пут ка публици. Воли их и мој син Василије. Он и супруг Душко су ми највећи критичари – потврђује Драгана старо правило да је најближа породица најжешћи критичар, али и покретачка снага. Ваљда и зато што њиховом оку ниједан детаљ не може да промакне.
Свака играчка коју Драгана направи може да се опере. Њена препорука је ручно прање, мада, неће их ни машина упропастити. Једино би требало водити рачуна о сушењу, никако у висећем, већ у лежећем положају. Нека мало ”одспавају”, док поново не буде ”орне” за игру.
ЊИХОВЕ ПРИЧЕ
После првог ирваса, Драгана их је направила још. Јесте сваки јединствен, а то можемо да приметимо и по очима животиње. Било које, зеца, диносауруса, меда, пингвина. Е, ту је она истакла своје умеће и даровитост. Свака животиња има благе очи, које спајају децу и позивају их на заједничку игру и дељење. Као да кажу: ”Покажи ме својим другарима. Дај ми да идем из руке у руку…”
Можда су тихе и ненаметљиве као њихова креаторка, али пружају много. Тачно је, могу и те мале, хеклане играчке да делују строго и нападно. Попут муве коју је Драгана израдила специјално за једну дечју представу. Али и она је имала другог инсекта који јој је сушта супротност. Благу и раздрагану пчелицу.
– Волела бих да, једног дана, могу да живим од израде тих играчака и да имам своју радњу. За сада, све играчке настају у мојој дневној соби – каже Драгана. Видимо их и на инстаграм страници _heklovka. Али, зову и дозваће и малу и велику децу.
