NAJBOLJI FINANSIJSKI DIREKTOR U REGIONU
Nagrada vodeće međunardone Revizorske i konsultantske kuće Deloitte, dodeljena na konferenciji “Winning in a disruptive world” u Zagrebu ovog marta – Najbolji finansijski direktor Jugoistočne Evrope za 2020, pripala jeNenadu Mijailoviću, najboljemfinansijskom direktoru u Srbiji. Ova titula ga je i kandidovala za regionalnu konkurenciju. Nenad Mijailović je rođeni Čačanin, izvršni je direktor za finansije farmaceutske Kompanije Galenika, stekao je visoko obrazovanje u Beogradu, Lozani i Ženevi, kao finansijski stručnjak radio je u Švajcarskoj, Londonu, stekao licence i sertifikate u USA i Velikoj Britaniji, deset godina bio savetnik i državni sekretar u Vladi Republike Srbije… Završava doktorsku disertaciju, a iza priznanja koje je dobio stoje decenije obrazovanja, rada i usavršavanja, o čemu rado govori za “Čačanski glas”, a aktuelne prilike u svetu, nametnule su i druga značajna pitanja za ovog finansijskog eksperta…
PODSTICAJNO OKRUŽENJE…
Vaša Čačanska priča, znam da ste po ocu Dragačevac, kako percepirate svoje poreklo, uspomene?
– I Čačanin i Dragačevac😊. Poreklo manje vezujem za geografske odrednice, a više za veliku i skladnu porodicu i familiju uz koju sam rastao. Moji Mijailovići su porodica iz dragačevskog sela Kotraža, koja je iznedrila profesore, književnike, lekare, inženjere, pravnike, ekonomiste, školovane na univerzitetima od Sidneja, preko Beograda, Ženeve i Lozane do Nju Jorka i prestižnog univerziteta Kolumbija.
Moj stariji brat i ja smo rođeni Čačani, odrasli u „lučnoj“ zgradi. Naša igrališta su bila Gradski trg, Rimske terme, tereni Sokolane i Gradski park. Otac je godinama radio kao direktor u Fabrici reznog alata, a majka je pored aktivnog društveno -političkog rada bila i dugogodišnji uspešni direktor Službe društvenog knjigovodstva (SDK) u Čačku.
Kako je tekao Vaš intelektualni, obrazovni put? Gde ste i od koga najviše naučili?
– Ovo neposredno i vrlo podsticajno okruženje je u velikoj meri uticalo na mene. Svoje idole nisam morao da tražim dalje od svoje porodice, imao sam jake i uspešne roditelje i popularnog starijeg brata (od mene mnogo uspešniji košarkaš čačanskog “Borca”, pa sam možda i zbog toga svoj prostor tražio u klubu na Železničkoj stanici), koji su odrastanje u Čačku činili bezbrižnim i punim lepih uspomena.
U Čačku sam završio osnovnu školu (išao sam u “Vuk”) i Gimnaziju, kao nosilac Vukove diplome u obe škole. Posebno je Gimnazija odrednica kojoj se ponosno stalno vraćam i na kojoj insistiram u “raspravama” sa mojim beogradskim prijateljima još od studentskih dana. Završetak Gimnazije je obeležio i konačan prelazak cele porodice u Beograd. Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu završavam sa nepune 23 godine kao student generacije koja je upisala rekordnih 3.400 studenata te, ratne 1999. godine. Prvi posao je došao par nedelja i pre formalnog diplomiranja u beogradskoj kancelariji vodeće međunardone revizorske i konsultantske kuće Deloitte. Nakon dve godine rada, nastavio sam svoje akademsko obrazovanje u Švajcarskoj. Te, 2005. godine, Vlada Švajcarske Konfederacije je stipendirala osam studenata iz Jugoistočne Evrope i finansirala njihove postdiplomske studije u Švajcarskoj. U toj grupi smo bili i moja supruga i ja. Naredne tri godine proveli smo studirajući (stekli smo akadamske titule master studija lozanskog i ženevskog univerziteta među najboljim studentima u generaciji) sa našim najstarijim detetom, i radeći u Lozani i Ženevi.
Tu stičem i prva iskustva na međunarodnim finansijskim tržištima, prvo, tokom rada u Državnom švajcarskom penzionom fondu (poput našeg PIO fonda, ali sa suficitom od 20 milijardi CHF u čijem sam plasiranju i ulaganju i ja učestvovao), kasnije u Londonu, u Investicionoj banci JP Morgan, kao prodavac finansijskih derivata.
DESET GODINA U VLADI RS
Jedno vreme ste bili aktivni u ministarstvima finansija, privrede, bili ste državni sekretar, kakva iskustva nosite iz tog perioda?
– U Srbiju se porodica vraća 2008. godine, gde sticajem okolnosti, svoj civilni vojni rok služim u Vladi Republike Srbije, Ministarstvu ekonomije. Tu, neočekivano, kreće moja karijera tehnokrate u Vladi RS koja će trajati narednih 10 godina. U tom periodu sam obavljajući funkcije od savetnika do državnog sekretara u ministarstvima finansija i ekonomije učestvovao u gotovo svim većim privatizacijama od “Zastave”, preko JAT-a, Aerodroma, Železare do RTB Bor, u pregovaračkim procesima svih aranžmana u tom periodu sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom i ostalim međunarodnim finasnijskim institucijama.
Sretao sam političke lidere zemalja od Kine do SAD, poslovnu i finansijsku elitu i akademce, čije sam udžbenike i naučne radove koristio kao referentnu literaturu tokom studija u Srbiji i Švajcarskoj. I pored vrlo intenzivnog i ispunjenog vremena tokom rada u Vladi, nisam zapostavljao akademsku karijeru, stekao sam profesionalne licence ovlašćenog finansijskog analitičara u SAD (CFA) kao i ovlašćenog i sertifikovanog računovođe u UK (ACCA). Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sam upisao doktorske studije, gde ovih dana završavam rad na doktorskoj disertaciji.
“POVRATAK”GALENIKE
Danas ste izvršni direktor za finansijeu Galenici. Kakvu poziciju danas ima Galenika u farmaceutskoj industriji?
– U Galeniku prelazim 2018, godinu dana nakon privatizacije Kompanije. Tada je to još uvek posrnuli farmaceutski div bivše Jugoslavije sa jakim i svuda prisutnim reliktima i inercijama samoupravnog socijalizma i vrlo lošom reputacijom među poslovnim partnerima. Izazov za mladi tim iz Brazila i nekoliko lokalnih kolega kojima sam se pridružio kao CFO (finansijski direktor). Naredne četri godine su bile godine izazova, vraćanja Galenike na poziciju drugog najvećeg proizvođača u Srbiji, povratak na tržišta regiona, Bliskog Istoka, Severne Afrike iotvaranje novih tržišta u EU.
Tokom tog perioda Galenika je rasla dvostruko brže od tržišta na kojima je poslovala, povećavala tržišno učešće, registrovala 40 novih proizvoda i zaposlila više od 150 mladih, visokoobrazovanih ljudi u Srbiji i regionu.
OCENJIVANI REZULTATI, ZNANJE I ISKUSTVO
Koje reference su ocenjivane prilikom dodele ovog priznanja? Kakve rezultate ste postigli i šta oni znače kompaniji za koju radite?
– Doprinos tima koji vodim u okviru Galenike i moj lično, ovim rezultatima privukao je pažnju organizatorima izbora najboljeg finansijskog direktora u Srbiji. Ocenjivani su kvantitativni podaci iz poslovanja kompanija u kojim CFO radi, lični doprinos tim rezultatima, biografija, kao i odgovori na seriju intervjua kroz koje je stručni žiri imao priliku da oceni znanje i profesionalno iskustvo kandidata.
Decembra prošle godine sam imao veliku čast da budem izabran za najboljeg finansijskog direktora u Srbiji i time se kandidovao za izbor najboljeg finansijskog direktora u Jugoistočnoj Evropi. Opet je usledila serija intervjua koje su ovoga puta sprovodili profesori sa ekonomskih fakulteta iz Slovenije, Hrvatske, BiH kao i predstavnici poslovne zajednice iz regiona. Izbor je okončan ovog marta, proglašenjem pobednika u Zagrebu, Udruženju hrvatskih poslodavaca.
Šta znači biti najbolji regionalni finansijski direktor?
– Nagrada je potvrda rada i rezultata koje sam ostvario u Galenici, ali i priznanje iskustvu i obrazovanju koje sam sticao u zemlji i inostranstvu u proteklih dvadeset godina. Činjenica da su u dodeli priznanja učestvovale moje kolege, poslovna zajednica i profesori univerziteta iz više zemalja, dodatno imponuje.
PRIVLAČNA MAKROEKONOMSKA STABILNOST
Kako ocenjujete poslovnu klimu i finansije danas u zemlji, šta je dobro, šta biste menjali?
– Makroekonomska stabilnost koja je ostvarena u prethodnom periodu, kao i razvoj i ulaganje u infrastrukturu, stvorilo je podsticajno okruženje za poslovanje i investiranje u Srbiji. Poslovanje u uslovima niske inflacije, predvidljivosti deviznog kursa i relativno konkurentnog poreskog i regulatornog okvira, pomoglo je i ohrabrilo privatnu inicijativu i dolazak stranih investitora. Zadatak koji je pred Srbijom jesu dalje strukturne reforme javnog sektora, koje podrazumevaju suštinske i stvarne promene u načinu upravaljnja javnim resursima, doslednom sprovođenju zakonske regulative i jačanju nezavisnih institucijai vladavine prava.
Tu negde vidim i kraj dometa i uticaja koji država treba da ima na poslovanje i ekonomiju jedne zemlje. Svako insistiranje na industrijskim i regionalnim politikama koji ne otklanjaju nedostatke tržišnog mehanizma, već pokušavaju da ga zamene, nužno će voditi pogrešnoj i neefikasnoj alokaciji resursa kojima raspolažemo.
SUKOB U UKRAJINI DODATNO KOMPLIKUJE…
Kakvu poslovnu perspektivu možemo da očekujemo s obzirom na aktuelni međunarodni kontekst? Stabilnost valute, inflacija, strana ulaganja…
– Poslovni ambijent se značajano promenio od pandemije COVIDA, a naročito poslednjim dešavanjima u Ukrajini. Već sredinom prošle godine krenuli smo da osećamo prve inflatorne pritiske, ali je gotovo do kraja 2021. godine važilo generalno uveravanje da su u pitanju tranzitorni, privremeni efekti i da nema rizika od strukturnog rasta cena. Međugodišnja inflacija od oko 7% u SAD i oko 6% u EU početkom 2022. godine, otklonila je eventualne dileme i naterala monetarne vlasti da vrlo odlučno krenu u sprovođenje mere restriktivne monetarne politike (smanjenje otkupa hartija od vrednosti i najave povećanja kamatnih stopa). U očekivanju snažnog rasta u 2022, ovo je bila relativno očekivana i lako razumljiva odluka centralnih banaka.
Početkom sukoba u Ukrajini, ova slika se dodatno komplikuje. Inflatorni pritisci se pojačavaju kao posledica rasta cena energenata i resursa, dok su perspektive rasta manje očigledne zbog izrazito visoke globalne neizvesnosti. Uslovi visoke inflacije i niskog ili negativnog rasta, poznati kao stagflacija, predstavljaju izuzetno teško okruženje i stavljaju nosioce monetarne i fiskalne politike pred velike izazove.
Ove oklonosti neće i ne mogu zaobići ni Srbiju. Rast inflacije i rast kamatnih stopa u EU i SAD predstavljaće pritisak na naše monetarne vlasti da sličnom reakcijom umanje posledice repozicioniranja investitora ka atraktivnijm kamatnim stopama u drugim valutama na kurs dinara i inflaciju, dok sa druge stane, niži rast ekonomija naših najvažnijih partnera, ne može da bude bez uticaja na perspetkive rasta kod nas.
U svakom slučaju 2022. godina, biće godina velikih izazova.
Zorica Lešović Stanojević
Fotografije: Nenad Mijailović
