Kada je između dva svetska rata Đorđe Đoka Milovanović, pravnik po profesiji, osnovao i uređivao glasilo kome je nadenuo ime po mestu u kome se štampa, nije mogao ni slutiti da će biti izvor informacija Čačanima i u 21. veku. List je štampan u 600 primeraka, 200 je bio namenjeno domaćem, čačanskom tržištu, a ostali primerci bili su za Čačane koji su živeli u drugim mestima, navodi direktorka Istorijskog arhiva Lela Pavlović.
Na kući prvog vlasnika „Čačanskog glasa“ Đorđa Milovanovića u Ulici Sinđelićevoj u Čačku, i danas možemo pročitati ko je živeo u njoj, odnosno, kome je pripadala, ali retko ko zastane i pročita. I ova priča o društvenoj klimi te 1932. godine u kojoj je sazrela ideja o osnivanju glasila, zasnovana je na vestima koje su objavljene 16. jula, na stranicama prvog izdanja „Čačanskog glasa“.
Zainteresovan za izučavanje prošlosti, zajedno sa dirigentom Stankom Holočekom, Đorđe Milovanović je formirao u hotelu „Rusija“ 1933. „Planinarsko turističko društvo“, koje je, osim turističkih zadataka, imalo u planu i ispitivanje starina, njihovo sakupljanje, iskopavanje i otvaranje muzeja. Društvo nije dobilo dozvolu za rad, tako da je ova lepa ideja ostvarena tek 20 godina kasnije, osnivanjem Narodnog muzeja.
– Možda bi valjalo da se zna da je novembra 1932. u istom hotelu „Rusija“ osnovano i Društvo za unapređenje Čačka i okoline. Za predsednika je izabran dr Radomir Teodosijević, upravnik Bolnice i predsednik Crvenog krsta. Na stranicama ovog nedeljnog glasila, koje su Čačani čitali, nalazimo podatke da je od jula meseca te 1932. godine, Odbor Crvenog krsta u Čačku, na čelu sa Teodosijevićem, počeo da prima ponude za zidanje zdanja Doma staraca i starica – ističe Lela Pavlović.
Direktorka Arhiva posebno ističe da je plac za podizanje zgrade u kojoj bi bili smešteni stari i nevoljni, poklonio trgovac Miodrag Vasikić uz želju da u novopodignutom Domu bude mermerna tabla kao posveta njegovim počivšim: ocu Luki, braći Milošu i Dušanu, dok majku i sebe upisuje kao dobrotvore. Svečano osvećenje kamena temeljca izvršeno je septembra meseca iste godine, uz činodejstvo protojereja Sretena Mihailovića, i uz asistenciju hora „Tanasko Rajić“. Ostalo je zapisano da su priloge dali veliki dobrotvori: episkop Žički Jefrem Bojović, predsednik Crvenog krsta u Čačku dr Radomir Teodosijević, preduzetnik Pavle Brušija. Među dobrotvorima je bio i kralj Jugoslavije Aleksandar Karađorđević, koji je priložio 6.000 dinara. Glavni Odbor Društva Crvenog krsta Srbije poslao je 25.000 dinara. U velike dobrotvore ubraja se i Ilinka Ikonija Đorđević, udova počivšeg Save, sveštenika iz Donje Crnuće, koja je svo svoje nepokretno i pokretno imanje u Ulici cara Dušana br.16 zaveštala Domu staraca i starica. I Opština čačanska dala je 5.000 dinara za dovršenje radova. Radenko Borisavljević iz Atenice je svoje imanje sa kućom u vrednosti oko 20.000 dinara poklonio za podizanje zgrade, koja je završena 8. januara 1935, kada je svečano otvoren Dom staraca i starica, u kome se danas nalazi Crveni krst Čačka.
U avgustu 1932. započelo je zidanje još dve važne građevine sa osveštavanjem kamena temeljca. Jedna je „Domaćička škola“, koju je podigla Ženska podružina. Danas je to zgrada Policijske uprave u kojoj se izdaju lična dokumenta, a druga je zgrada nove osnovne škole u Loznici, čija je gradnja počela u septembru. Danas je to istureno odeljenje OŠ „Filip Filipović“, poseća direktorka Pavlović.
Oktobra meseca, te 1932, izvršeno je još jedno osvećenje, ovog puta Spomen-ploče na rodnoj kući braće Glišića: Dušana, Aleksandra i Milutina, koji su hrabro poginuli u Balkanskom i Prvom Svetskom ratu.
Na ulepšavanju Čačka, zabeležio je naš nedeljnik, te 1932, radila je i Direkcija šuma u Čačku, koja je izradila plan po kome je trebalo podići park na već određenom delu u Banovinskom loznom rasadniku, gde će uskoro biti organizovan Gradski park, koji je i danas na istom mestu. U njemu će 1939. biti postavljena prva bista u čast jednog od najuspešnijih predsednika čačanske Opštine Veselina Milkića (1859-1914).
Da li bismo se posle 88. godina ovoga sećali da sve to nije zabeležio „Čačanski glas“?
Priredila: Z. L. S.
