ОДРЖАНО ВЕЧЕ РАЗГОВОРА СА СВЕТСКОМ ДИВОМ РАДМИЛОМ БАКОЧЕВИЋ
Вече којим је тријумфовала музичка култура на понос Чачка као Престонице културе посвећено је нашој примадони, сопрану о којој се увек пажљиво, уз уважавање говори, и жени која је мудро водила своју каријеру – диви Радмили Бакочевић! Чачку је у суботу, 30. септембра, у Културном центру Чачак представљена извођачка уметност Радмиле Бакочевић кроз двочасовни разговор! Програм „Наша светска дива” је реализован у оквиру програмске целине „На Морави” пројекта „Чачанске родне”, у организацији Културно-образовног и Књижевног програма Културног центра Чачак.
Аутопортрет је испраћен и музичким пасажима које су уприличили гости вечери – универзитетски професори, али и ученици и наставници Музичке школе „Др Војислав Вучковић” . Нежност и префињеност покрета балерина Балетског студија Културног центра у Чачку били су увод у проговор о синтези уметности коју је волела и неговала госпођа Бакочевић. Оливер Њего, оперски певач је програм у част диве увеличао својим наступом, али и речју која се ослонила на све духовно и професионално што је Радмила Бакочевић њему годинама пружала! Песму „Што те нема” Алексе Шантића певач је посветио примадони, показујући да ће уметност и праве вредности надживети све пролазно.
„ТО ШТО ТИ МОЖЕШ, НЕ МОЖЕ СВАКО!”
Порекло које је уметница Бакочевић потврдила речима „овде се осећам као код куће”, родитељска реч, одрастање и пут од учитељског позива до чувеног пријемног у Београду, били су делић који је надахнуто посведочен пред чачанском публиком кроз сећања диве.
‒ Ја сам у Чачку одрасла. Ту сам стекла најбољу пријатељицу, данас докторку у пензији Амалију Аћимовић. Дружење смо започеле када смо имале шест година. Захваљујући њој и њеној породици, кренула сам на Музичку академију. Амалијина мама тетка Ружица ми је једном рекла: „Сине, учитељица може бити свака девојка која ту школу заврши, али то што ти можеш, не може свако” – присећа се примадона која је Белинијеву „Норму” извела више пута него било која друга светска оперска певачица.
Евоцирајући успомене из детињства, уметница наглашава значај наследног, гласа којим се заоденула у драгоцено рухо уметнице. Фигура мајке, њен глас који је неретко као дете чула док је мајка обављала кућне послове, очева правичност и беспрекорност, али и братска љубав били су полазиште са којег је одважно кренула ка свету!
– Најлепше се осећам када дођем кући, а то је наше двориште Васовића, у Чачку, код „Црногорца”. Иако сам, нажалост, изгубила оба брата, Драгана и Срећка Васовића, један је био директор „Електродистрибуције”, други директор „Шумског газдинства”, овде и даље имам свој део примарне породице – навела је примадона.
ЧУВЕНИ ПРИЈЕМНИ НА АКАДЕМИЈИ…
Реч се, пред завичајем наше уметнице, пронела о њеној светској каријери коју је изнедрила изразита музикалност, глас изванредне лепоте и посебан смисао за драмско обликовање тумачених рола! Отуда су педесете године прошлог века у њеном животу и биле преломне…
– Тако је 1951. уследио мој долазак у Београд и пријемни испит на Академији. Ја сам тада примљена, али сам најпре морала да завршим средњу музичку школу, а потом да кренем на Академију, отац то, наравно, није знао. За две године сам завршила средњу, а за исто толико и Академију – сведочи примадона о иницијалним данима ка сцени.
Видео-снимци о животу и каријери наше диве посведочили су о њеним улогама у операма на свим тачкама света! Уметница се присећала срдачних пријема, улогама које су ишле паралелно са највећим женским именима светских опера! Публика је наведено могла и да испрати на филмском платну које је приказало сведочење Франћеска Сићилијанија, Корнелија Ковача и многих других који су имали част да уживају у гласу Радмиле Бакочевић! Госпођа Бакочевић је истакла да је добро познавала Тита и Јованку Броз и да је уважавала сваки позив да буде њихов гост.
Светска имена опера, више од 2.500 сценских извођења, рад са студентима забележени су и представљени су како речима уметнице, тако и посредством видео-снимака из приватне архиве. Бројна признања, наступи који су освајали сцене светских опера валоризују њену светску каријеру!
КАДА СЕ СПУСТЕ ЗАВЕСЕ…
О љубави према музици коју је гајила и ван својих тренутака на сцени, дива Бакочевић је додатно истакла:
– Волим ја народну и староградску музику, често радо запевам. Чак сам за РТБ снимила и плочу с бројним нумерама. Међутим, како су ме каријера и живот носили на друге стране, за то је увек било мало времена – истакла је уметница Бакочевић.
Ипак, након примарног позива, дакле, након свега што је њено професионално опредељење било, дива Бакочевић истиче да је иза завесе била жена у најлепшим улогама супруге, мајке, баке…
‒ Увек када се завесе спусте, ја сам бивала домаћица, мајка, супруга, а данас бака. То је моја најбоља главна улога, она никада не престаје – потврдила је кроз осмех.
О искуству које је немерљиво драгоцено за српску духовност, али и следбенике Радмиле Бакочевић, о тренуцима славе и вокалу који се надалеко чуо, топлим порукама студентима и захвалности чачанској публици Радмила Бакочевић је завредела истинско звање примадоне, диве, уметнице светског гласа! Остају деценије успеха да исписују значајне тачке музичке културе кроз историју, широм Европе, Северне и Јужене Америке… Траг диве Радмиле Бакочевић остаје вечан кроз памћење на неизбрисив сопран чији ће ехо у нараштаје одзвањати светским музичким сценама, до наше Мораве, њене Белице…
Милица Матовић
