Ni beleška, ni osvrt, ni komentar… Samo mali citati našeg nobelovca Andrića, maestralnog hroničara duha svog vremena, koje po svemu sudeći, ima svoje univerzalne dileme i nikada nije stalo:
„Gledajući svet oko sebe i sve njegove nedostatke i protivrečnosti, i pokušavajući da sve to izrazi i opiše, pisac ne treba da se ponaša kao nervozni pijanisti koji pri svakom uzbudljivom stavu i jačem udaru vrte glavom i prevrću očima. Takav pisac bi brzo dobio vrtoglavicu i prestao da piše. U stvari, on treba da bude miran, tačnije rečeno: nepomičan, i da piše tako da njegovi čitaoci počnu da vrte glavom od uzbuđenja i čuđenja, sažaljenja ili ogorčenja“; „Nije stvar u rečima, nego u onom što one stvarno kazuju ili što bi htele da kažu; znači u namerama koje imamo upotrebljavajući ih, u smislu koji im dajemo kad ih izgovaramo ili pišemo“; „Na kraju, svaki je stil dobar i svaka forma prihvatljiva ako su u službi nečeg što nije samo stil ni samo forma“; (Ivo Andrić, „Znakovi pored puta“, Nova serija „Reč i misao“; IRO „Rad“, Beograd, 1980).
