(Не)испричане приче о безименим хероинама
Сећање на све оне жене које су својом пожртвованошћу и тешким радом очувале кућна огњишта током ратних околности оживљено је на промоцији књиге и истоимене изложбе „Српкиња, хероина Великог рата” Димитрија Вујадиновића у четвртак, 14. новембра у Градској библиотеци Чачак. О овој неправедно запостављеној теми која не би смела да избледи у култури нашег народа, осим аутора публикације говорила је проф. др Милена Драгићевић Шешић и др Богдан Трифуновић, директор чачанске Библиотеке.
С обзиром на то да је устаљена пракса да се у јавности углавном говори о војним и политичким питањима и тзв. великим догађајима и познатим именима, аутор публикације желео је да у контексту Првог светског рата каже нешто друго. Та идеја дошла је кроз истраживање докумената, записа и писама анонимних жена која се чувају у Архиву Југославије. Дело Димитрија Вујадиновића не бави се јунакињама попут Софије Јовановић, Надежде Петровић и Милунке Савић, већ је, како сам аутор истиче „посвећено нашим бакама и прабакама које су остајале код куће, чувале децу и бринуле се о старцима, одржавале дом и огњиште, а притом трпеле страшан терор од окупатора, па су захваљујући њима преживели борци имали где да се врате. Зато сам сматрао да је велика неправда што о њима нико не прича.”
Проф. др Милена Драгићевић Шешић говорила је о томе да је чак и породично сећање условљено друштвеним вредностима, па се жене памте тек до трећег колена. „То је био разлог што сам са својим студентима Факултета драмских уметности спровела истраживање у коме су они имали задатак да сниме видео-сведочења на којима њихови ближњи говоре о својим бакама које су преживеле рат. Њима се допала идеја да на тај начин положе испит, али оно што су добили било је много значајније – њихови радови показали су да је то био први пут да неко у њиховој фамилији уопште говорио о овој теми”, нагласила је она. Такође, кроз једну личну причу о свом пореклу које је веже за град на Западној Морави, истакла је чиме су се све бавиле Чачанке за време Великог рата и како је дошло до принудне женске еманципације.
Први светски рат и страдање на бојишту условили су другачију перцепцију живота и изменили положај жена у целој Европи. Оне су задобиле улоге које им до тада нису припадале – почеле су да раде у фабрикама, болницама, војсци, жене на селу су преузеле пољопривредне послове у целини, док су оне у граду по први пут могле да постану власнице радњи, трговина, механа. То је била највећа прекретница у схватању женских права у 20. веку што је, како је истакао др Богдан Трифуновић, и један од лајт-мотива поставке.
Публика је имала прилику да преузме бесплатaн примерак публикациje која осим текстова Димитрија Вујадиновића и проф. др Милене Драгићевић Шешић садржи и прилоге Првослава С. Плавшића, социјалног психолога, Драгане Букумировић, новинарке и публицисте, и проф. др Владиславе Гордић Петковић, а који дају комплетнији увид у тему кроз личне породичне приче или стручне осврте. А сви заинтересовани суграђани могу до 5. децембра погледати ову поставку која одаје почаст свим оним женама чија су имена до сада била невидљива иако је њихов подвиг раван победама на Церу, Колубари, Кајмакчајану.
Извор: Градска библиотека
