Томина недеља
У другу недељу после Пасхе (или Васкрса), то јест у ону која следи након Васкрса и носи назив „Недеља Антипасхе“, спомиње се „Додир светог славног апостола Томе“. У тај осми дан по Васкрсењу Господа спомиње се како се Господ јавио Својим ученицима сабраним заједно, овога пута са Томом, и како је дао Томи, који је сумњао у Његово васкрсење, да додирне Његове ране, на шта Га је Тома, поверовавши, исповедио као свог Господа и Бога, док је Господ назвао блаженим оне који нису видели, а поверовали су. Овај дан се такође назива „Недељом обновљења“, „Недељом новом“.
Недеља Мироносица – Носитељке добрих вести
На Недељу мироносица Црква слави „споредне“ личности, оне људе који су положили Исуса у гроб, да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости. Марија Магдалина је последња остала под Крстом и прва је била код Гроба. Зато она није само била прва да чује анђелску објаву Васкрсења, већ је прва срела Васкрслога Христа. Исус је, као Срцезналац, знао да је ова жена спремна да прими Добру вест Марија Магдалина је од Анђела, а потом, и од самог Христа, добила задатак да објави Добру вест апостолима. Она, на известан начин, постаје апостол апостолима, јер је она први сведок Васкрсења. Поред Марије из Магдале, остале мироносице које су у први дан недеље дошле на гроб да помажу Христа, биле су Саломија, кћи Јосифа Обручника, а супруга Зеведејева, мајка Апостола Јована Богослова и Јакова и Марија, мати Јакова Малога и Јосије. Апостол Лука спомиње још и Јовану.
Недеља о раслабљеном
Недеља раслабљеног је четврта недеља после Васкрса – Пасхе, посвећена је чудесном исцељењу раслабљеног болесника, који је тридесет осам година боловао. У канону ове недеље Црква слави Васкрсење Христово, Свете жене мироносице, Арханђела Михаила, који је заталасавао воду једном годишње и раслабљеног. У среду ове седмице служи се посебно богослужење јер се ова недеља назива још и „Недеља преполовљења“ јер се налазимо на тачно пола „пута“ између Васкрса и Педесетнице.
Недеља жене самарјанке
Подневно сунце, жеђ, вода, одмор након дугог пута, Господ који уморан седа на ивицу Бунара: сви ови детаљи наведени код светог апостола Јована, чине веома присну сцену и јарко дочаравају Христову присутност. „Дај ми да пијем“, каже Исус. Жена је зачуђена: како може он, Јудејац, да се обраћа Самарјанки (Јевреји и Самарјани су били у великој завади и сматрали су да је испод части било какав однос између ова два народа)… Исус не прихвата ову расну и религијску расправу, већ се непосредно открива као Извор живе воде и нуди дар Божји жени. Он јој, даље, објашњава да је вода из бунара намењена за нашу свакодневну употребу, док је вода жива за вечни живот. За крај разговора Христос користи прилику да нагласи да долази час када ће свако ко верује у Бога претворити своје тело у обиталиште Светог Духа а како ће они који пију са извора Воде живе бити спасени.
Недеља слепог
Недеља слепог је шеста недеља после Пасхе и спомиње исцељење слепорођеног. Ово чудо које се догодило у току Педесетнице, извршио је Спаситељ и тиме открио своју славу и силу. Иако је даровао слепом од рођења вид Јудеји су били озлојеђени на Спаситеља, јер је исцељење било у суботу, јеврејски свети дан када је забрањен било какав рад. Исцељени је својим телесним очима видео Онога који је за себе рекао да је Светлост света и својим Васкрсењем осветлио целу васељену. Господ не обнавља само његов вид, Он не лечи напросто један болестан орган, већ изводи потпуно атрофиране очи из ништавила слепила. Он даје светлост човеку који од рођења није знао ни за шта осим за мрак. Син Божји узима блато и меша га са својом пљувачком, и тиме понавља и обнавља чин стварања, како је описан у Библији: „Господ Бог створи човека од праха земаљског“.
Вероучитељ Ђорђе Чоловић
