Према прелиминарним подацима које је саопштила Светска метеоролошка организација СМО, прва недеља јула била је најтоплија од када се мери температура. Забележене су и високе температуре мора, као и топљење леда на Антарктику.
Прва недеља јула била је најтоплија на планети – упозорили су климатолози
Последице високих температура током јуна и у првој половини јула настале су због развоја „Ел Ниња“, који ће, према проценама, још подићи температуре вода и копна. Очекују се екстремни топлотни таласи“, истакао је Кристофер Хеви, директор климатског сервиса СМО.Додао је да ово представља опасност за планету.
„Није у питању само температура површине воде, већ је и цео океан загрејан, упија топлоту која ће се тамо задржати стотинама година. Толико загревање океана има негативан утицај на атмосферу и топљење леда“, рекао је Мајкл Спероу, шеф Светског програма за истраживање климе.
Додаје да „Ел Нињо“ још није кренуо. Европска служба за праћење климе Коперникус навела је да њени подаци такође показују да је прошла недеља вероватно била најтоплија од 1940. године, када су почела мерења.Генерални секретар УН Антонио Гутерес истакао је да је „ситуација којој смо сведоци показатељ да су климатске промене измакле контроли“.
Високе температуре изазивају здравствене проблеме у распону од топлотног удара и дехидратације до кардиоваскуларног стреса, па и смртних случајева. Истраживање објављено пре неколико дана подестило је да је више од 61.000 људи умрло због врућине током лета 2022.Већина смртних случајева била је код особа старијих од 80 година, а око 63 одсто оних који су умрли због врућине биле су жене, према истраживању објављеном у часопису Nature Medicine.
Стручњаци кажу да ће исцрпљеност због врућине и топлотни удар вероватно постати чешћи како климатске промене буду екстремније. Топлотни удар настаје када тело изгуби способност знојења. Лекар Хитне медицинске помоћи и научник са Универзитета у Новом Мексику Џон Фемлинг рекао је да је тело покушало да то надокнади пумпањем крви у кожу што је начин да се охлади. Што је особа више дисала, то је више губила течност, а то је за последицу имало дехидратацију.“Дакле, прво осећате умор док ваше тело почиње да слаби. Тада органи крену да заказују, а проблеми с телом могу да оставе мозак без довољне количине кисеоника“, закључио је Фемлинг.
Извор: РТС
