„Ако нас задиркују, не значи да смо слаби. Није боље ћутати да не би било горе. Породично насиље није приватна ствар у коју нико не би требало да се меша…“ Ово су важне смернице које се односе и на све заступљеније дигитално насиље…
Од када је људи и брачних заједница, било је породичног насиља. Једино, последњих деценија се о томе више прича. У већини случајеве, жртве су жене, али то није правило. Дешава се и да мушкарци трпе насиљем, најчешће психичко. До скоро о породичном насиљу се ћутало, што је део наше патријархалне заоставштине…
На ове и многе друге чињенице указао је психолог Данило Гаровић, запослен у Дому здравља Прибој, на предавању „Заједно против насиља – превенција вршњачког и породичног насиља у Чачку.“ Одржано је у понедељак, 24. фебруара, у Стартап центру. Организатор је Удружење жена „Снага села“ Трбушани. Предавање је део истоименог пројекта („Заједно против насиља – превенција вршњачког и породичног насиља у Чачку“), који је одобрио Кабинет министарке без портфеља задужене за област родне равноправности, спречавање насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена. Учесницима предавања се обратила и министарка Татјана Мацура. Присуствовали су и представници удружења жена и цивилних организација из Прибоја, Врњачке Бање, Чачка… Сутрадан, 25. фебруара, у издвојеном одељењу Основне школе „Танаско Рајић“ у Трбушанима одржан је други део предавања. Тада је више пажње посвећено вршњачком насиљу.
ШТА ЋЕ РЕЋИ КОМШИЈЕ?
Створити привидну слику срећне породице, врло често је важније, него изаћи из зачараног круга насиља. Што жртва више трпи, тежи је и дуготрајнији њен опоравак. Сваки облик насиља је трауматичан – физичко, психичко, емоционално, сексуално, материјално-економско. Додуше, психичко насиље може да остави јаче последице.
Насилници су и вешти манипулатори, због чега их је теже препознати. Голим оком посматрано, они могу бити особе које спољној средини делују врло углађено. Дешава се да уживају велики углед у свом окружењу. И то је препрека њиховом бржем разоткривању. Не бисмо смели занемарити ни чињеницу да је једна од фаза емоционалног насиља и осуђивање. Насилник убеђује жртву да га је она изазвала и да је крива за његово злостављачко понашање. Најгоре је, ако жртве и себе убеде да је тако…
– Врло често, препрека да жртва изађе из зачараног круга насиља је осећај стида. То је условљено и нашим патријархалним схватањима. Код нас је важно и шта ће рећи комшије и да по сваку цену буде одржана слика идиличне породице. И због тога жртве често трпе насиље. Један од најважнијих чинилаца за излазак из тог зачараног круга је помоћ околине. Пресудна може бити улога шире породице, комшија, блиских особа. Њихова подршка често је одлучујућа за повољан исход и опоравак жртве. Врло је важно и да жртва не ћути о томе што јој се дешава… – навео је, поједине важне мере превенције насиља, психолог Данило Гаровић.
Не ћутати, није апел који се односи само на жртву, него и најближе окружење. Зато ни људи који примете насиље, не би смели да буду само неми посматрачи. Њихово ћутање штити насилника, док је њихов глас помоћ жртви. И то су основне смернице заједничког деловања против насиља.
– Емпатија, или саосећање, је чаробна реч. Зато што је таква, не сме да остане само у причи. Емпатија може да се вежба. Она потиче из породице, развија се у школи и касније у односима са другим људима. Једноставно, сваки човек би морао да води рачуна о осећањима других људи – назначио је Гаровић.
НЕМА ПОПУШТАЊА
Емпатија је чаробна реч, боље рећи осећај, као у превенцији породичног, тако и вршњачког насиља. Вероватно је ово друго лакше уочљиво, с обзиром на чињеницу да дете које га трпи мења понашање и повлачи се у себе. Често проналази изговоре да не би ишло у школу, има поремећаје у апетиту и спавању. Дешава се и да буде агресивно према родитељима, брату, сестри…
– Ако дете дуже трпи насиље, а нема адекватну помоћ, оно постане анксиозно, стиче осећај беспомоћности и депресије, дешава се и да покуша самоубиство. То је најфаталније. Нажалост, некада се то догоди и тек онда све изађе на видело. Први ниво одбране је породица, а други су учитељи и наставници. Они би требало да примете промене. Оне су неминовне, уколико дете дуже трпи насиље. Када се насиље открије, помажу педагози и психолози, када је неопходно и полиција – подсетио је Данило Гаровић.
Он је посебно нагласио да, било да је реч о породичном или вршњачком насиљу, свака институција има важну улогу – центри за социјални рад, полиција, здравствени радници… Уколико једна карика попусти, сваки дотадашњи опоравак жртве може пасти у воду. Насиље је кривично дело и нико не заслужује да буде жртва!
„Ако нас задиркују, не значи да смо слаби. Није боље ћутати да не би било горе. Породично насиље није приватна ствар у коју нико не би требало да се меша…“ Ово су важне смернице које се односе и на све заступљеније дигитално насиље. У том сајбер мраку, свако може бити жртва…
ЗАЈЕДНИЧКА САРАДЊА
Министарка Татјана Мацура напоменула је да породично и вршњачко насиље нису у центру пажње само када се воде глобалне или националне кампање, већ целе године. Превенција је пут који води ка друштву без насиља. То није циљ само државе и организација цивилног друштва, већ и медија, утицајних група, појединаца…
– Важно је стално говорити о превенцији да би се жртве осмелиле и пријавиле насиље. У 2023. изречене су 32 хиљаде хитних мера на основу Закона о спречавању насиља у породици. И тај податак нам указује да је држава позитивно реаговала. Циљ нам је да створимо друштво без насиља, што је дуготрајан процес у који сви морамо бити укључени. Зато су и важна ова предавања да бисмо од стручњака добили праве информације и упутства – напоменула је министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавање насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена. Она је назначила и да статистика указује да је последњих година мање насиља. Иако су такви показатељи, нема предаха у стварању друштва без насиља.
Министрка је похвалила организаторе предавања Удружење жена „Снага села“ и зато што су једина организација из Чачка која се пријавила на конкурс за програм подршке спровођења мера у циљу спречавања породичног и вршњачког насиља у 2024. Две трећине буџета за те намене опредељено је за организације цивилног друштва.
– Било би боље да се више њих бави овом темом. Не сумњам у њихову иновативност у приступу проблему насиља. Ако околности дозволе, план је да издвојимо три пута више средстава, не само за организације цивилног друштва, већ и јединице локалне самоуправе. Пратите нас, наш налог на друштвеним мрежама је jednakost_gov.rs. Не позивамо вас да бисмо скупљали лајкове, већ се надамо да ћемо сарађивати – навела је Татјана Мацура.
