Као и претходних неколико пута, и данас је било велико интересовање за превентивне ултразвучне прегледе штитне жлезде, који су у склопу акције Министарства здравља, организовани од 8 до 17 часова у Општој болници у Чачку. Испред две ординације чачанских ендокринолога др Ковиљке Миленковић и др Душице Шулубурић редови су били од раног јутра. Према почетној евиденцији, било је пријављено више од 120 пацијената.
Поред скрининга са ултразвуком штитне жлезде, ендокринолози су радили и анамнезу за сваког пацијента, односно узимали су податке о томе да ли је неко у породици имао проблема са штитном жлездом, о субјективним тегобама, а по процени рађене су и лабораторијске анализе. Око 14 часова када смо посетили Интерно одељење, још су владале гужве. Начелница ендокринологије др Ковиљка Миленковић каже да је и велико интересовање за овакве прегледе показатељ да би их требало и убудуће организовати. Она је истакла да су превентивни прегледи веома важни, јер чак и у најгорој могућој опцији, када пацијент има чворове у штитастој жлезди који показује малигни потенцијал, ако се открију на време, оперативно лечење даје добре резултате!
– На превентивне прегледе долазе и пацијетни који су раније лечени и контролисани, а разлог је немогућност заказивања термина за контролне прегледе. На тај начин ускраћују могућност онима који никада раније нису прегледани, да им се благовремено открије и дијагностикује евентуални проблем са штитном жлездом. Међу онима који су први пут дошли било је и пацијената код којих је откривена нодозна струма, односно, један или више чворова на штитној жлезди, који свакако захтевају даље праћење. Нажалост, приметна је учесталост малигнитета штитасте жлезде. Те промене се чешће откривају можда и због распострањеније дијагностике и методе прегледа ултразвуком. Код пацијената код којих се постави дијагноза нодозне струме прате се одређени критеријуми и уколико ти чворови имају тенденцију раста или буду увећани туморски маркери, поставља се индикација и за хируршко лечење. Због распрострањеног веровања да су ти чворови веома опасни, често влада, можда, и неоправдан страх везан за ову патологију. Чак и када се открије да је малигни чвор, то су и 100 одсто излечиве лезије. Готово су изузетак пацијенти код којих је проширена болест која захтева и доданто лечење – објашњава др Миленковић.
Стрес коме смо свакодневно мање-више сви изложени, може утицати на рад штитасте жлезде, пре свега на појаву тиреотоксикозе, односно појачане функције. Али, за појаву чворова на овој жлезди веома је важна, пре свега, генетика, односно, присуство обољења штитасте жлезде у породици. Све се то узима у обзир, када се закључује колико је тежак проблем код сваког пацијентата. Тачније, не мора да значи да свако ко има чвор на штитастој жлезди, има и неки велики проблем, истиче др Ковиљка Миленковић.
Утицај имају и други фактори, пре свега животна средина – радијација, загађење и други ендокрини дисруптори… Али, како прецизира др Миленковић, и ти фактори више утицаја имају на оне који имају генетске предиспозиције.
Тридесет четворогодишња новинарка Славица Младеновић први пут дошла да преконтролише штитну жлезду.
– Нико у породици није имао проблема, али сам ипак одучила да дођем на овај преглед, свесна колико је важно радити превентивне и редовне контроле свог здравља. Знам да се на ултразвук дуго чека. Овде сам чула да има оних који чекају и по неколико месеци. Тако да је ово била добра прилика да не заказујем преглед, процедура је много бржа, него када се иде преко изабраног лекара – рекла је Славица Младеновић.
Међу пацијентима који су дошли на преветнивне прегледе углавном су жене. Иако је патологија штитне жлезде заступљенија управо код жена, проблеме могу имати и мушкарци. Превентивни преглед могли су да ураде и они који немају здравствено осигурање.
У истом периоду, у Дому здравља, у Служби за здравствену заштиту одраслог становништва, организовани су превентивни ултразвучни прегледи абдомена, преглед специјалисте опште праксе, мерење крвног притиска, нивоа шећера у крви и ЕКГ, као и комплетна лабораторијска крвна слика.
В. Т.
