Narodni muzej u Čačku bogatiji je za 75 eksponata, koje je ovoj ustanovi poklonio bračni par Ljiljana i Antonije Simović. Dvoje osamdesetpetogodišnjaka, po struci pravnici koji su veći deo života proveli u Beogradu, pet i po decenija prikupljalo je pretežno porodične stvari iz ovog kraja.
Deo predmeta potiče s kraja 18. veka, većina iz 19, a neki s početka 20. veka.
“Smatrali smo da bi ti odabrani predmeti mogli biti interesantni Muzeju. Uživali smo 55 godina u tome i čuvali, ali mislimo da je to izraz narodne mudrosti, narodnog duha. Narodu je to nekada služilo, sad nema nikakvu tržišnu vrednost osim kao antikvitet ili etno zbirka”, izjavio je Antonije Simović, koji je rodom iz Zablaća.
Prema njegovim rečima, predmeti imaju istorijsku i etnografsku vrednost za naš narod, da se vidi kako se živelo i radilo.
“U ovoj kolekciji se može videti šta su doneli moji baba i deda po ocu, kad su iz Gornje Ježevice 1902. godine sišli u Zablaće. Doneli su preslicu, crepulju, motiku, nekoliko vretena i raspinjač, odnosno aršin”, objasnio je Antonije.
Za njega najveću vrednost ima jedno obično bakarno lonče.
“Za mene ovo lonče ima dvostruku važnost, kao porodična relikvija, jer sam u njemu kao učenik Gimnazije u Čačku kuvao sebi hranu – poparu, kačamak, na tome se živelo. Sa njim sam polivao i svog brata Vladimira koji je streljan. Kao dečak od šest, sedam godina sam ga polivao iz ovog lončeta kad se umiva, a on mi je uvek obećavao da će mi dati dinar ako mu pomognem da se umije”, ispričao je on.
Ljiljana kaže da su joj najdraže dve tepsije, a ističe i da su u prikupljanju predmeta imali i pomoć prijatelja.
“Sve smo smatrali da je lepo, trudili smo se da prikupimo najzanimljivije predmete, poput fenjera, tepsija, stolica”, navela je ona.
Ljiljana i Antonije su pokazali dobru volju i sve što su dugim nizom godina sakupljali, što je važno za njihovu porodicu, srpski narod uopšte, odlučili su da sada, kada su godine na izmaku, poklone te predmete upravo Narodnom muzeju u Čačku.
“Uglavnom kustosi iz našeg Muzeja odlaze na terene i sami pronalaze predmete, međutim oni su ovog puta pronašli nas što je posebno važno. Od svih muzeja u Srbiji oni su izabrani u Čačku, imajući u vidu da 60 godina žive i rade u Beogradu”, izjavila je etnolog Snežana Šaponjić Ašanin.
Prema njenim rečima, osim 75 eksponata muzej je dobio dva vredna prijatelja, koji su odlični sagovornici i mogu da ispričaju mnogo toga što nismo znali.
“Oni su nama uz ove predmete dali opise. Po obrazovanju su pravnici, ali kao da su kustosi. Sve predmete su opisali muzeološki, a nama je ostalo da to prepišemo i složimo u naše datotetke”, naglasila je Šaponjić Ašanin.
Ona kaže da je ovo početak jedne uspešne saradnje koja će u narednim godina biti još više obogaćena.
Izvor: MNA
