НАРЕДНОГ ЛЕТА ВОЋЊАЦИ И ЊИВЕ НЕЋЕ ОСЕТИТИ СУШУ!?

ПОТПУНО НОВИ ИЗГЛЕД КАНАЛА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ ОД ПАРМЕНЦА ДО ЉУБИЋА

Према многим проценама, ово ће бити век хране и воде. И зато је веома важна реконструкција канала за наводњавање, који су Чачани изградили пре више од шест деценија. Изградили, али не и одржавали. И ово сушно лето показало је своје „вреле зубе“, па би свака кап воде добро дошла. Санација канала од Парменца до Љубића, започета пре две године, скоро је потпуно завршена. Грађевински и сви други радови биће окончани у наредна два, три месеца, а онда следи уградња опреме и, према предвиђањима, следеће године вода из система поново ће доспети до њива и воћњака Пријевора и Трбушана.

Ово је прва фаза реконструкције и модернизације Хидромелиорационог система Чачак – Парменац, која се ради у оквиру пројекта “Развој наводњавања у пољопривреди Србије”. За чачански канал  инвеститори – Влада Републике Србије и Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, обезбедили су око 5,7 милиона евра, кроз зајам из Фонда за развој Абу Даби.

И овог августа прошли смо дуж канала са Иваном Петровићем, главним инжењером за одржавање у ЈВП „Србијаводе“. Деоница дуга тачно 5.350 метара – потпуно друга слика! До пре две године канал се готово није распознавао од шибља и смећа, а многи делови су били потпуно урушени. Сада се са лакоћом стиже од Парменца до Љубића, па многи рекреативци, уместо бедемом, пешаче уз сам канал, сервисном саобраћајницом која ће и служити за одржавање система за наводњавање.

Прво се морало очистити корито и простор око њега од шибља, дрвећа (понегде пречника скоро пола метра), муља, па и гомила смећа. У кориту канала уграђене су нове плоче, за које је било потребно око шест и по хиљада кубика бетона. Чишћено је и растиње на траси сервисне саобраћајнице, дуге око седам километара. На водозахвату „Парменац“ постављене су нове уставе, све грађевине су саниране, можда боље рећи поново изграђене, у завршној фази је и санација сифона „Имата“ у Пријевору и „Суви брег“ у Љубићу… За све послове су ангажоване домаће фирме, ужичко „Јединство“, чачанска „Морава“ и шабачки „Машинкоп“.

– Канал је, када је реч о грађевинској фази, у завршном делу. Остало је да се изграде четири црпне станице, по две у Пријевору и Трбушанима, на удаљености око једног километра, и то је потпуна новина на овом систему за заливање. После тога остаје машински део – да се уграде пумпе које смо поручили, али будући да се та опрема увози, због целокупне ситуације на светском тржишту биће потребно неколико месеци да стигне у Чачак – каже нам Петровић у Пријевору, на градилишту једне од црпних станица, где су радници чачанског предузећа „Морава“. Они граде две црпне станице, као и прву половину канала, а други део је делокруг „Машинкопа“. Планирано је да грађевински део црпних станица буде завршен за око месец и по дана…

Прошлог, па и овог лета, био је проблем наћи раднике за нимало лаке физичке послове. Разлог је што су многи ангажовани на градилиштима широм Србије, као и у Чачку и околини.

– Сада је мања потреба за радницима, јер су остали мање захтевни послови за реализацију. Намеће се проблем са опремом, јер потребне електро делове и пумпе нико не производи у Србији. Све смо уговорили, али смо приморани да чекамо – каже Иван Петровић из „Србијавода“, који после две године ангажовања на овом пројекту осећа велико задовољство, као и сви који су радили да систем за наводњавање поново добије улогу и значај који заслужује.

В. Т.

Фото: И. Петровић

Више у тексту штампаног издања „Чачанског гласа“

АНГАЖОВАНИ И РОНИОЦИ

И на водозахвату „Парменац“ све изгледа потпуно другачије. Остала је само „шминка“, односно да се неки делови премажу додатном заштитом. Водозахват је био најзахтевнији и због обима посла. Урађена је потпуна санација слапишта, које је намењено за преливање „стогодишњих“ вода у простор до бедема. Санација је подразумевала готово потпуно рушење од времена истрошеног бетонског дела, а онда његову поновну изградњу. А како је било, сведочи и податак да је из цевовода, пречника 2,5 метара, односно из око 200 метара тунелског дела слапишта, извађено око 700 кубних метара муља! То је било изненађујуће и за саме пројектанте.

Према речима Ивана Петровића, комплетно је санирана и водозахватна грађевина, демонтиране су старе дрвене уставе и стављене металне. Извршена је и заштита ове грађевине са унутрашње стране, дозидан је бетон, пошто је стари био „разједен“, што је нормално, јер га је више од пола века „гризла“ вода. Због формирања језера за водоснабдевање града морали су два пута да прекидају радове скоро на пола године, а да би затворили једну цев испод саме бране у Парменцу, морали су ангажовати рониоце!

КАМЕН ОСТАЈЕ НА „КАСКАДАМА“

Систем за наводњавање грађен је од 1959. до 1963. године и обухватао је око 3.000 хектара пољопривредног земљишта од Парменца до Катрге. Брана „Парменац“ изграђена је управо због система за наводњавање, јер се из ње захватала вода. Према ранијим најавама градског руководства, део канала од Љубића до Коњевића, где су углавном никла нова насеља, највероватније ће бити затворен и претворен у пешачко-бициклистичку стазу.

На неколико места, на „каскадама“ остављене су старе камене косине, како би остала нека успомена на прве градитеље.