На српско тржиште непокретности током претходне три године снажан утицај имали су економски и политички догађаји у свету. Ипак, највише су утицали повећање еурибора и веће каматне стопе на стамбене кредите. Према подацима Републичког геодетског завода – повећања је више било на југу земље него у престоници, и више се односи на стару градњу него на нову. У исто време – забeлежен је и пад промета некретнина, пре свега куповина на кредит.
Најтраженији су станови до 50 квадрата, па се зато и највише граде.“Има доста кеш купаца, односно постоји једна група купаца са такозваном куповном моћи која је између 60.000 евра и 90.000 евра, где скоро да нема уплива кредита. Постоје одређени купци који су између 70.000 и 100.000 евра, где има мањег уплива кредита и ту се лако реализује куповина“, истиче Бранко Обрадовић из „МС инвеста“.
Агенти за некретнине тврде да је продаја станова успорена, упркос томе што цене некретнина стагнирају. Узрок виде у високим каматним стопама.
„Кредити су у једном моменту постали јако неприступачни одређеном броју грађана, где смо грађанима који су ипак желели да купе саветовали да брачни пар, муж и жена, уједине плате и да на тај начин дођу до крова над главом“, каже Небојша Буцало из „Арт некретнина“.
Владимир Живадиновић из „Бокс некретнина“ истиче да су стамбени кредити мало неповољнији него претходне године, па се купци не одлучују за узимање кредита код пословних банака.
Банке не могу много да ураде кад је реч о цени кредита
Банкари кажу да је интересовање за стамбене кредите у 2023. мање за чак 40 одсто него 2022. Онима који се за кредит одлуче саветују да узимају стамбени кредит са фиксном каматом.
„На промену еурибора, који дефинитивно расте и по најавама Европске централне банке тешко је предвидети да ће се смирити, барем у неком наредном периоду, клијенти су потпуно сигурни да се рате неће мењати, то јест да је рата фиксна пет година и непоромењива. Иде од пет до 95 одсто“, наводи Дејан Вучинић, директор дирекције за управљање мрежом филијала у „ОТП банци“. Тако једноипособан стан у престоници од четрдесетак квадрата, на иоле бољој локацији, кошта 100.000 евра. Банке у овом тренутку не могу много да ураде кад је реч о цени кредита јер су посредници и принуђени су да позајмљују средства по вишим каматним стопама, објашњавају економисти.
„Држава би могла да повећа порезе за оне који имају два или више станова и тако спречи куповину додатних станова лица која имају вишак финансијских средстава“, објашњава економиста Душко Бодрожа. То би, оцењује, стабилизовало и цене некретнина, али и повећало понуду на тржишту и створило шансу грађанима са просечном зарадом да обезбеде себи кров над главом.
Извор: РТС, припремила Оливера Вукосављевић
