ДИРЕКТОР ИК “ПЧЕЛИЦА” ГОРАН МАРКОВИЋ О НАГРАДАМА И САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ
Збирка песама Љубивоја Ршумовића “Ршумовање од А до Ш“, коју је илустровала Биљана Михајловић, добитник је УЛУПУДС-ове дипломе за илустрацију књиге за децу, што је био повод за интервју са Гораном Марковићем, власником и генералним директором Издавачке куће “Пчелица”, која се више од 20 година бави објављивањем образовне и забавне литературе за децу. Наравно, ова Издавачка кућа може се похвалити многим наградама, а у недавном разговору за наш лист, директор је нагласио да само уз стварање великог броја младих љубитеља књиге, можемо размишљати о одраслој читалачкој публици, квалитетним писцима, посећеним сајмовима и другим манифестацијама књиге. После великог успеха и награде за књигу “Габи, храбро срце Београда”, на овогодишњем Сајму књига у Београду пред читаоцима су били нови наслови Горана Марковића, “Хачико: прича о верности” и стрип “Арчи и Дора: шумско чудовиште”. Овога пута смо са аутором разговарали, наравно, о наградама, али и о утисцима са недавно завршеног Сајма књига. У интервјуу за “Чачански глас”, Марковић је нагласио да је најлепше на Сајму, управо, било дружење са читаоцима и потписивање нових књига, али и оних већ познатих…
ПОРЕД СТРУЧНОСТИ, ВЕОМА СУ ВАЖНИ ОБЈЕКТИВНОСТ И ТРАНСПАРЕНТНОСТ
Издавачка кућа “Пчелица” може се похвалити још једном наградом. Књига коју сте Ви приредили, односно, збирка песама Љубивоја Ршумовића “Ршумовање од А до Ш“, коју је илустровала Биљана Михајловић, добитник је УЛУПУДС-ове дипломе за илустрацију књиге за децу. Шта за Вас значи још једна потврда Вашег успешног рада?
– Признања су подстрек и ветар у леђа за даљи рад у делатности која је у ово време, као и култура, у поприлично тешкој ситуацији. Та друштвена признања су питање угледа у издаваштву, а не финансијске користи. Утолико та признања имају додатну вредност. Проблем је увек жирирање у областима које се ослањају на субјективне процене појединаца. Тако се догодило да ова књига не уђе у избор за Сајамску награду за илустрацију, а добије ово признање. Такве ситуације су посебно биле видљиве ове године и ја немам проблем да кажем да су поред стручности, веома важан критеријум у вредновању такве врсте награда, објективност и транспарентност.
НИКАД ВЕЋА ГУЖВА ПРЕД ШТАНДОМ “ПЧЕЛИЦЕ”
Од 19. до 27. октобра одржан је 67. Међународни београдски сајам књига, на коме је свој штанд имала и “Пчелица”. Какви су Ваши утисци о Сајму уопште?
– И званични подаци показују да је посета била већа, него претходне године, а то се и осетило. Ја сам веома задовољан, јер никад није била већа гужва пред штандом “Пчелице”. Од раније су већ познате приче да разне старлете и полусвет пишу и потписују књиге и том приликом испред себе имају дуге редове читалаца на Сајму, а ове године је дошло до неких промена, и то је добро. У данима кад је Qубивоје Ршумовић потписивао књиге на “Пчеличином” штанду, колона читалаца свих узраста, а највише деце, била је од улаза у Арену хале 1, до нашег штанда. Мене више брине да ли ће нове генерације писаца имати такву популарност, попут Ршума. Многе препреке су пред њима, а посебно то што су скрајнути у медијима и простор је дат многима који не би требало ни да се појаве у јавности, а камоли да буду било какав узор деци. Додао бих и то да, ипак, постоји зебња свих издавача шта ће се догодити кад се Сајам измести ван града, где се гради Expo. Добре ствари се не мењају, али сведоци смо свакодневног рушења и градње и очигледно нас нико не пита.
СВЕ ПОПУЛАРНИЈЕ СЛИКОВНИЦЕ
Многе генерације малишана одрасле су уз “Пчеличине” књиге и упознале њен маштовити и креативни свет, што је потврдила и велика посећеност штанда. Шта је највише интересовало посетиоце, посебно, најмлађе читаоце?
– Сви делови штанда били су испуњени децом и одраслима. Читаоце су интересовале различите књиге, од издања за бебе, до лектирских наслова, тако да ми је тешко да нешто посебно издвојим. Ипак, могу рећи да су све популарније сликовнице, које се разликују од оних које смо некад читали. То су сада тврдокоричене, квалитено илустроване књиге већег формата, али мање обимне и оне узимају примат у узрасту од четири до шест година, па чак и код млађих основаца. Оне су на неки начин прелаз ка сложенијим књижевним формама. Могао бих још поменути да наши читаоци са несмањеним интересовањем читају књиге из области српске историје, културе, традиције, које су прилагођене дечјем узрасту.
“БЕОГРАДИЗАЦИЈА У ИЗДАВАШТВУ”
Сајам књига је и ове године угостио најзначајније домаће и иностране писце и издаваче, који су представили своја ранија издања и актуелну продукцију. Ипак, чуле су се и неке замерке издавача из унутрашњости. Како Ви то коментаришете?
– И ми смо један од тих издавача… Постоје замерке које смо ми назвали “београдизацијом у издаваштву” и оне се односе, како на вредновање објављених књижевних дела, тако и на услове за излагање књига. За разлику од сличних манифестација у свету које углавном трају три до пет дана, Сајам књига у Београду траје девет дана и ми, излагачи из унутрашњости, морамо рачунати на још два дана на распремање штанда, тако да се нама трајање Сајма одужи на 11 дана. То је изузетно напорно и није равноправно у односу на излагаче из Београда, јер имамо знатно веће трошкове излагања, имајући у виду да морамо обезбедити смештај за запослене, дневнице, имамо проблем са додатним складиштењем књига, а многе од тих трошкова немају колеге издавачи из Београда. И на страну потпуна неисплативост учешћа, због изузетно високих трошкова закупа штанда… Све то је велики напор за све нас, одвојени смо од седишта фирме, породица, а свесни смо да је неопходно да будемо на Сајму. Због тога би било праведно да се помогне издавачима из унутрашњости, који и иначе раде у знатно тежим условима. Управо ћу се надовезати на теже услове и када говоримо и о вредновању књига, тј. Сајамским наградама. Неке ствари су већ уочене на ранијим манифестацијама те врсте у Београду, али се никад није догодило да се потпуно скрајне дечја књижевност између два Сајма, и да ниједна књига из овогодишње продукције савремене књижевности за децу не буде награђена. Наш закључак је логичан, јер у жирију није био ниједан стручњак из области дечје књижевности, већ су о квалитету дечјих књига одлучивали професор средњовековне књижевности, комуниколог, концептуални уметник и други. Да не помињемо то да ми нисмо из тих београдских прича, не познајемо те људе као други издавачи, нисмо ишли у исте школе и на факултете, не другујемо, немамо заједничке интересе и сигурно се никоме нећемо улагивати, јер сматрамо да ствари не би требало тако да функционишу, како нажалост функционишу. Наше је да и даље вредно радимо, а највећи успех и најобјективнији жири су управо наши читаоци, који у рукама држе “Пчеличине” књиге и читају их с радошћу.
Нела Радичевић
Фотографије: ИК “Пчелица”
