НЕГОВАНА ЧИТАЛАЧКА КУЛТУРА И У 2021. ГОДИНИ
Здружити ум и око са књигом значи неговати читалачку културу која дела националне и светске књижевности чине непролазним духовним вредностима у векове. Претходно наведено сведоче потврдном реченицом и библиотекари Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” откривајући најчитаније романескне приче у претходној години. Сходно епидемијској ситуацији, али и околностима које диктирају средина и друштво посредством социолошких, психолошких, филмских и уопште културолошких утицаја читана су књижевна дела на која је утиснут печат управо тих чинилаца.
Ревносно су читане књиге међу млађом и међу старијом популацијом, отуда су Одељење за одрасле и Одељење за децу Градске библиотеке похранили похвалну статистику при осврту на бројност читалачке публике, али и наслова које су читаоци најчешће бирали. У оквиру Одељења за децу највише је читалаца међу млађим школским узрастом, те су се поред обавезне школске лектире позајмљивале углавном хумористични и авантуристички романи или полетне збирке прича који су обојени васпитним хумором. Најчитаније странице међу млађом читалачком публиком припадају следећим романима: „Господин Оливер” и „Све што (ни)сам желела” Драгане Младеновић, „Хоћу кући!” Јасминке Петровић, „Хајдуци” Бранислава Нушића, „Црна птица” Александре Јовановић, „Арчи и Дора спасавају напуштеног пса” Горана Марковића, „Прво летовање једног мачка” Весне Видојевић Гајовић, „Мене је тешко не волети” Јасминке Петровић, „Сличице” Гордане Тимотијевић и „Зеленбабини дарови” Иване Нешић. Млади љубитељи писане речи имали су прилику и да кроз многобројне активности Градске библиотеке подробније и креативније упознају књижевне светове поменутих писаца. Дечја недеља, многобројне радионице, књижевне вечери и сусрети са писцима пажљиво су зближили како читаоца са књигом, тако и библиотекаре са читаоцима. У складу са наведеним се често јави и безбрижан осмех на лицу родитеља, учитеља, библиотекара и професора књижевности на упит да ли млади данас уопште читају.
Међу старијим читаоцима Чачка најревноснији су пензионери, али књиге неретко позајмљују и средњошколци и незапослени. Како се корелација књижевности са многобројним уметностима одражава и на посвећеност читању, јасно је да се вредност књиге огледа у актуелности тема, у фабулама романа који су тако свевремени. Отуда су романи Синише Ковачевића, Вука Драшковића и Миодрага Мајића убедљиво најчитанија и најтраженија дела у 2021. години. Одељење за одрасле је најчешће позајмљивало суграђанима следећа књижевна дела српске, домаће књижевности: „Река са четири ушћа” Синише Ковачевића, „И гроб и роб” Вука Драшковића, „Острво пеликана” Миодрага Мајића, „Дукат за лађара” Дејана Стојиљковића, „Људи без гробова” Енеса Халиловића, „Верник” Добрице Ћосића, „Нечиста крв” Боре Станковића, „Његове беле рукавице” Јелене Бачић Алимпић. Према речима библиотекара Душице Брковић романи „Верник” и „Нечиста крв” испливавају у сам врх листе најтраженијих књига од новембра 2021. када су почеле са емитовањем серије „Време зла” и „Нечиста крв”. Дела из светске књижевности поседују своје читаоце који су у 2021. години највише читали романе: „Кафка на обали” Харукија Муракамија, „Музеј невиности” Орхана Памука, „Црно млеко” Елифа Шафака, „Човек по имену Уве” Фредерика Бакмана, „Ловци на главе” Јуа Несбеа, „Једина прича” Џулијана Барнса, „Осмица” Захарија Прилепина, „Плодови земље” Кнута Хамсуна, „Моја генијална пријатељица” Елене Феранте, „Шаптач” Доната Каризија, „Седам сестара” Лусинде Рајли . Из области психологије тражени су романи Робина Шарма „Калуђер који је продао свој ферари” и Виктора Франкла „Нечујни вапај за смислом”. Увидом у тематику романа, чак спознајом палете наслова књижевних дела потврђује се да се читају странице коју су читаоцима пријемчиве и поучне, те се тако упознају књижевни јунаци у којима се понегде очитују вредности савременог човека, отуда и тренуци катарзе, узвишености или поистовећивања са истим.
Како се живот писца након његове смрти наставља опстајањем његових дела међу читаоцима, тако је и нада библиотекара да ће се вредности истинске књижевности препознавати у години која смењује анализирани једногодишњи период.
Милица Матовић
