ПРВИ ЈАВНИ ПОЗИВИ НА ПРОЛЕЋЕ
ИПАРД 3 се очекује у првој половини 2023. године. Планирано је да програм траје минимално до 2027. године, а укупно одобрена средства за тај период су 280 милиона евра, што је значајно повећање у односу на ИПАРД 2.
Како наводи аграрни економиста Радован Шеварлић, саветодавац Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, најактуелније мере ИПАРД програма 1,3,7 ће бити делимично измењене, а поред њих је планирано и увођење неких нових.
Мера 1- улагање у физичка средства пољопривредних газдинстава кроз значајну подршку улагањима у физичку имовину има за циљ подизање продуктивности и конкурентности пољопривредне производње путем техничког унапређења. Стога ће пољопривредна газдинства бити у бољој позицији да се ускладе са низом националних захтева и ЕУ стандардима заштите животне средине и добробити животиња. Кроз подршку куповини нових машина и нове технологије, ова мера ће допринети смањењу утицаја климатских промена на пољопривредни сектор.
Мера 3 – улагање у физичка средства која се односе на прераду и маркетинг пољопривредних и рибљих производа кроз подршку инвестицијама за модернизацију прерађивачких капацитета, има за циљ достизање укупних стандарда ЕУ, повећање продуктивности, конкурентности и општих перформанси у оквиру сектора прераде млека и млечних производа, меса и прерађевина од меса, као и воћа и поврћа.
Мера 7, диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања подржавањем развоја руралног туризма, има за циљ повећање нивоа развијености привредних активности у руралним подручјима са могућношћу отварања нових радних места, као и повећања прихода пољопривредних газдинстава.
Према речима Шеварлића, новине се односе на агроеколошко-климатску меру и органску производњу (Мера 4), која ће бити најсличнија мери директних плаћања. Обухватаће четири операције: плодоред на обрадивим површинама, затрављивање међуредног простора у вишегодишњим засадима, успостављање и одржавање полинаторских трака и одрживо управљање ливадама и пашњацима. Корисници ових подстицаја ће бити правна и физичка лица, као и предузетници, а износ подстицаја стопостотан, с тим што ће мере морати да се спроводе пет година. Општи услови прихватљивости у мери 4 су: хектар обрадивих површина, односно пола хектара воћњака, 0,3 хектара винограда, односно хектар ливада и пашњака. Висина подршке износи од 264 до 436 евра по хектару.
– У току је припрема правилника за такозвану „лидер“ меру. Изменом закона омогућено је да локалне самоуправе буду оснивачи и чланови ЛАГ-ова, што ће омогућити лакшу реализацију ове мере. Прихватљиви ће бити текући трошкови – режијски трошкови ЛАГ-ова, спровођење малих пројеката и слично – каже Шеварлић.
За меру 6 која се односи на инвестиције у руралну инфраструктуру насеља до 10.000 становника биће обезбеђен повраћај средстава у висини од 100 посто, односно од 300.000 до 4.000.000 евра, с тим што ће највише моћи да се повуче 5.000.000 у целом програмском периоду.
В. С.
