Цене репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди у трећем кварталу ове године, у односу на исти квартал 2021, повећане су за 28,7 одсто. Највеће поскупљење је забележено код минералних ђубрива и износило је 126,6 процената, саопштио је Републички завод за статистику (РЗС). А колико су цене, пре свега вештачких ђубрива, али и осталих инпута у пољопривреди, које су ове године биле на рекордном нивоу, утицале на производни циклус и остварене приносе гајених култура, покушали смо да установимо кроз разговор са пољопривредницима, али и пољопривредним стручњацима, како бисмо бар донекле наслутили шта нас очекује у овој области у наредној години.
Пољопривредник Тихомир Ђуровић из Слатине искористио је последње лепе дане пре таласа захлађења да посеје пшеницу, иако је оптимални рок за сетву ове важне ратарске културе већ прошао. Сетву пшенице је обавио на парцели од два хектара са које је скинуо силажни кукуруз. Како наводи, земља је била погодна за обраду, исушена како треба, па се нада да ће и ницање пшенице бити добро. Раније је сејао три хектара пшенице, али је ове године смањио површину, јер је драстично поскупео комплетан репроматеријал у пољопривредној производњи.
ВИШЕ СТАЈЊАКА, А МАЊЕ „ВЕШТАКА“
– Ова година је била катастрофална, род је био преполовљен, тако да ћемо бити у проблему и са меркантилним и са силажним кукурузом. Није родио кукуруз како смо очекивали, а уложили смо максимално, урадили како треба, али су временске прилике одрадиле своје! Већ другу годину суша нас прати. Успео сам да обавим сетву пшенице пре погоршања времена. Имао сам стајњака довољно, па сам то искористио да бих умањио употребу вештачког ђубрива. Када би се пунаагротехника применила, то би за два хектара изашло преко хиљаду и по евра! Све је поскупело преко три пута, ништа од наших пољопривредних производа није поскупело као вештачко ђубриво и остала средства која користимо у пољопривреди, а која имају било какве везе са увозом. Уствари, унапред се бринемо како ћемо изнети пролећну прихрану пшенице, јер од тога зависи какве ћемо приносе имати – рекао је Ђуровић за „Чачански глас“, изражавајући наду да ће током зиме владати повољне временске прилике, како би у земљишту на пролеће било довољно влаге за развој пшенице.
Ђуровић се годинама бави товним говедарством. Тренутно има 70 јунади, али због тешке ситуације у овој грани пољопривреде, планира да умањи број грла у товилишту.
– Још увек одржавам фарму, али се бринем како ћу изаћи из ове године. Изгледа да ћу бити принуђен да умањим број грла због оскуднијих залиха хране – наводи Ђуровић.
ВЕОМА ТЕШКА ГОДИНА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ!
Иако су се пољопривредници жалили на скок цена готово свих инпута у пољопривреди, а посебно вештачких ђубрива која су за годину дана дупло поскупела, овогодишњи циклус производње је више или мање успешно приведен крају, тако да је наше тржиште било добро снабдевено пољопривредним производима, уколико се изузму недавни поремећаји у снабдевању млеком и млечним производима, који су резултат изузетно тешког стања у млечном говедарству Србије. Кад је реч о заради пољопривредника, не може се тврдити да је била добра у свим областима производње, јер цене диктира тржиште. Како истичу пољопривредни стручњаци, генерално узев, пољопривредни репроматеријал је драстично поскупео због велике економске и енергетске кризе која је захватила читав свет, али упркос томе, производња није блокирана. Цене пољопривредних култура диктирале су и висину зараде, али је евидентно да су већи терет претрпели пољопривредници чији производи ценовно нису могли да испрате све оно што је уложено у производњу, као што је то случај у производњи јабуке или сточарству.
Како наводи Борко Ивановић, саветодавац ПССС Чачак, а према информацијама са терена, пре свега, од власника пољопривредних апотека, с обзиром на то колико је било поскупљење вештачких ђубрива, њихова продаја и није доживела тако велики пад, колико се то очекивало. У зависности од подручја производње, долазило је до одређених рестрикција у потрошњи вештачких ђубрива, али највећим делом у ратарству и сточарству, јер ратари и сточари имају довољно стајњака. Повртари и воћари, који имају озбиљнију производњу, нису имали избора, па су својим гајеним културама, уз незнатну редукцију, обезбедили довољне количине вештачког ђубрива, како би остварили боље приносе. За онолико, колико су умањили њихову потрошњу, прибегли су алтернативним решењима , примењујући прихрану преко листа и слично.
– Није реч о неком драстичном паду у примени вештачких ђубрива. Када се гледа количински, има ту незнатног смањења, али гледано кроз финансије, због драстичног поскупљења вештачког ђубрива, новчани прилив је био далеко већи у односу на претходну годину. Има ту мало и психолошког ефекта, посебно када се објави да нечега нема довољно, многи људи такву робу купују, без обзира на цену. Поред тога, сви пољопривредници који су упућени на тржиште и немају други извор прихода, морали су да обезбеде вештачко ђубриво, како би постигли одговарајуће приносе и тиме своју производњу учинили одрживом. Имали су простора само за неке минималне редукције. Највеће уштеде су могли да остваре сточари који су засејали пшеницу, јер су имали довољно стајњака – објашњава Ивановић.
Наш саговорник, такође, истиче да су већи ударац пољопривреди задала лоше временске прилике, пре свега, дуготрајна суша, него редукција у примени вештачких ђубрива.
– Повртари су имали солидне приносе, јер су обезбедили наводњавање. Једино су подбациле црвене сорте кромпира у вишим пределима, у драгачевском и горњомилановачком крају, тамо где није било услова за наводњавање. Род је био лошији, али бољи него у претходној сезони, када је вештачко ђубре било дупло јефтиније. Апсолутно, ово је била тешка година за све пољопривреднике, а првенствено за сточаре – закључио је Ивановић.
В. С.
