НА ИМАЊУ МОМИРА МАРИНОВИЋА У ЉУБИЋ ПОЉУ РАСТЕ И РАЂА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ОРАХА НА БАЛКАНУ
ДОСТОЈАНСТВЕНО ПРКОСИ ВРЕМЕНУ
Момир Мариновић из Љубић поља, код Чачка, власник је једног од највећих ораха на Балкану старог 36 година. Обим његовог стабла је два метра и 60 центиметара, а пречник крошње током вегетације дужи од 20 метара. Садница је купљена у чачанском Институту за воћарство и од пете године, када је овај орах довољно нарастао, сваке године рађа.
Осамдесеттрогодишњи Момир Мариновић, познатији као Марин из Љубић поља, посадио је садницу ораха на свом имању 1987. године, не слутећи да ће достићи тако невероватне димензије и да ће можда постати највеће стабло овог воћа на Балкану. Темељан какав је био у било којој врсти рада, посветио му је много времена и пажње и његов труд се, како каже, стварно исплатио. Орах је обилато рађао, изузев у годинама које су биле изразито неповољне за воћарску производњу. Имао је крупне и издашне плодове, па су Мариновићи увек имали довољно ораха за сопствене потребе, али и вишкова за тржиште. Квалитетно језгро ораха су најчешће продавали познатим чачанским произвођачима торти и колача, тако да је то представљало додатни извор прихода у кућном буџету.
– Стручњаци Института за воћарство кажу да је овај мој орах највећи на Балкану, али ја то не знам. Додуше, пропутовао сам много по бившој Југославији и данашњој Србији, али нигде нисам запазио оволики орах. Моја старија ћерка се родила 1993, а 1994. године славили смо њен први рођендан, па смо на овој парцели поставили шатру. Пречник ораха је тада био тек десетак центиметара, па смо водили рачуна да га не оштетимо. Сачували смо га и он годинама рађа, одолевајући различитим временским приликама. У зависности од тога каква је година, варира и његов род, али никада нисмо мерили колико смо ораха сакупили. Увек сам се старао о њему, водећи рачуна да га довољно прихраним и применим све дуге неопходне мере, како би га заштитио од болести и штеточина. Како пођубриш, тако орах и роди. Сећам се да сам једне године имао чак 75 килограма ораха, али ми никада његов род није биопримаран, јер човек треба да буде скроман. Сада, када је орах достигао баш импозантну величину, најтеже је обавити хемијски третман против гриња. Најбоље би било да се прска из ваздуха, да се нашалим, можда дроном – са осмехом прича овај вредни домаћин из Љубић поља.
Мариновић истиче да је старање о ораху подједнако захтевно као и гајење деце, а да је у свему томе до сада био веома успешан, најбоље потврђује добра кондиција воћке која јој омогућује да успешно одолева и све изразитијим климатским променама.
Др Александар Лепосавић из Института за воћарство истиче да је орах на имању Момира Мариновића један од ретких примерака овог воћа у Србији, па чак и шире, који је достигао тако импозантне димензије захваљујући примени савремених мера гајења и великој количини уложеног рада.
–То је један од највећих примерака, не само у бившој Југославији, већ и на Балкану, а то је пре свега последица уложеног рада, труда, знања… Господин Мариновић, иако је у годинама, и даље настоји да спроведе неопходне савремене мере гајења, како би орах имао одговарајуће услове за развој. Поред овог тидесетшестогодишњег стабла, Мариновић има и млади засад ораха од пет, шест година, у коме у потпуности примењује агротехничке и заштитне мере, тако да код њега има шта да се види – навео је Лепосавић.
Некада је у чачанском крају орах био далеко више заступљен. Према речима Лепосавића, чак и у бившој Југославији постојао је период када је садња ораха била у великој експанзији, јер се сматрало да ово воће не захтева неку посебну пажњу, да је довољно само да се засади и да ће увек да успева, без примене било каквих мера, што је велика заблуда. Такву причу су углавном протурали продавци садног материјала.
– Око ораха има доста посла, пуно је проблема са грињама, бактериозама, болестима и штеточинама, тако да све то треба имати у виду. Потребно је много труда, рада и љубави, како би се ваљано однеговао засад ораха – нагласио је Лепосавић и додао да је у чачанском крају пре неколико година постојала нешто наглашенија потражња за орахом, али да је у последњем периоду примат поново добила шљива.
В. С.
КОРИСНА СВОЈСТВА ОРАХА
Плод ораха се убраја међу најстарије хранљиве намирнице на свету. Ораси садрже велике количине уља и незасићених масних киселина. Богати су и квалитетним беланчевинама, па могу у исхрани да замене оброк од меса. Одликују се богатим садржајем витамина и минерала и њихова биолошка вредност је врло висока. Последња научна истраживања су показала да орах јесте мастан, али да је то добар холестерол, који утиче на смањење лошег у крвним судовима и снижава шећер у крви, чиме се тај коштуњави плод сврстао у први ред спасилаца срца.
За најдрагоценији ефекат који орах изазива сматрају се омега 3 масне киселине и антиоксиданси које тај плод садржи. Орах је, као јак антиоксиданс, истовремено и велики зашитник здравља у борби против рака. Зелени ораси, у комбинацији са медом, представљају посебно поглавље народног лечења.
Захваљујући свом укусу, орах има невероватно широку примену у слатким и сланим јелима.Без ораха се не могу замислити торте, баклаве и ораснице. Орах се лепо слаже са чоколадом, шлагом, кафом, медом, сушеним и понеким свежим воћем.
Чај од младог лишћа ораха, уз додатак меда, користи се за чишћење, побољшавање и јачање крви, за јачање желуца, олакшавање пробаве, против разних чирева, костобоље…
Легенда:
Момир Мариновић (десно), власник ретког примерка ораха који је достигао изузетне димензије
