Na današnji dan pre 267 godina, 11. februara 1754. godine (31. januara po starom kalendaru), u selu Stragari podno planine Rudnik, rođen je srpski heroj Atanasko Rajić, u narodu poznatiji kao Tanasko Rajić. Kako je rođen je na dan sveca Svetog Atanasija po njemu je i poneo ime.
U tadašnjoj Srbiji porobljenoj od strane Turaka Tanasko Rajić se odmeće sa Karađorđem i svojim hajducima i suprostavlja se tiraniji. Jedan je od pokretača Prvog srpskog ustanka, zajedno sa Karađorđem, Jankom Katićem, Vasom Čarapićem, Hajduk Veljkom Petrovićem, Stanojem Glavašem, Jakovom Nenadovićem, popom Lukom Lazarevićem i drugima. Ostalo je upamćeno da je, posle neprihvatanja Stanoja Glavaša i Teodosija Marićevića da se stave na čelo ustanika, Tanasko lično predložio Karađorđa za vođu. Po izbijanju ustanka okupio je svoje ustanike pod oružjem i opsedao Rudnik boreći se protiv vojske Sali-age. U boju biva ranjen, ali Turcima nanosi poraz uprkos pomoći koju su im pružili Turci iz Čačka.
U nastavku ustanka Tanasko sa svojim ustanicima učestvuje u boju protiv Alije Gušanca. U poslove oko stvaranju prvih državnih vlasti Tanasko se nije mešao. Nakon uspeha u borbama s početka Prvog srpskog ustanka dolazi da razmirica između njega i Karađorđa tako da se Rajić povlači u svoje selo gde ostaje sve do 1813. godine. Kada je Srbija upala u teškoće i pod nalete Turaka Tanasko se miri sa Karađorđem i odlazi da mu pomogne u bojevima. Po slomu Prvog srpskog ustanka vraća se u svoje selo i postaje nemi svedok zuluma i turske osvete.
Iako već 61 godinu star, Tanasko Rajić se pridružuje Milošu Obrenoviću u podizanju Drugog srpskog ustanka. Sa svojim ljudima borio se protiv Turaka u Čačanskoj nahiji. Presudni boj je bio čuveni Boj na brdu Ljubiću nadomak Čačka koji se odigrao 6. juna 1815. godine. Tanasko Rajić koji je predvodio ustanike u toku bitke je poginuo, odbijajući da napusti utvrđeni položaj sa ustaničkim topovima. Srbi su tu bitku na kraju dobili i utrli put ka konačnom oslobođenju srpskih zemalja.
Podsećamo vas da smo, kao Udruženje Čačana u Beogradu, na inicijativu našeg zemljaka, Čačanina Branka Stevanovića, koji živi i radi u Rusiji, krenuli u potragu za starom zaboravljenom pesmom o Tanasku Rajiću koju je Branku davno recitovao njegov pokojni deda. Konačno, posle dve godine potrage, javio nam se naš drugi zemljak, gospodin Zlatko Radisavljević. Zlatko se seća da mu je njegov pokojni deda koji je bio 1900. godište u više navrata recitovao baš tu pesmu. Inače deda je tu pesmu prvi put recitovao kao đak u drugom razredu osnovne škole, što znači da je starija više od 110 godina. Zlatko ju je srećom zapamtio i prosledio nam je. Drago nam je što smo, uz pomoć gospode Stevanovića i Radisavljevića sačuvali deo naše kulturne baštine od zaborava. Pesmu još jednom objavljujemo u celini, onako kako smo je od Zlatka dobili.
ТАНАСKО РАЈИЋ – БОЈ НА ЉУБИЋУ
Две се војске гоне уз Љубићко поље,
једна другу бије, једна другу коље.
Сева бритка сабља, по костима пара,
топ за топом риче шанчеве обара,
цикћу шаре пушке, грокћу џефердари,
падају јунаци крвљу окупани.
Потресе се Љубић, а Морава стење,
Турадија силна уз брдо се пење.
Алах, Алах, вичу раздрагани Турци,
за Србима јуре као мрки вуци.
Заузеше шанац од Мораве први,
па лете на други жедни српске крви.
Алах, Алах вичу по пушчаној тами,
овамо, овамо топови су сами.
Ал` синуше топи као муњин блесак,
поваља се Турад по небески тресак.
Пред њих јунак један, као соко стаде,
као гвозден стубац на шанац остаде.
Прште палисади, а Рајић пиштоље иза паса вади.
Ватру њима даје јунак од мегдана,
па се брзо маши љута јатагана.
Предењи напред неће, али стражњи гоне,
сила силу креће и у шанац скачу.
Заурлаше Мује, ођекује поље,
стотина га бије, он стотину коље.
Ал` навали Турад сто пушака плану,
паде Рајић славно јунак на мегдану.
Udruženje Čačana u Beogradu
